Balkan se KUVA! I Srbija je na udaru TOPLOTNOG talasa: U komšiluku se odlučili na ovaj potez zbog vrućina

Čini se da će poslednji dani jula i početak avgusta doneti najintenzivniji toplotni talas koji je do sada pogodio Evropu ovog leta, a na najačem udaru biće mediteranska regija i Balkansko poluostrvo. Očekuje se da će se temperature u nekim područjima popeti znatno iznad 40 stepeni Celzijusa, a tokom vikenda u Grčkoj se očekuje i do 45. Ovo će značajno povećati opasnost od požara.

Mesec jul doneo je velike vrućine uglavnom u južne i jugoistočne delove evropskog kontinenta, dok na zapadu kontinenta nije bilo većih toplotnih talasa. Međutim, kako piše “Severe weather” ove nedelje počinje pakleni talas koji će trajati do prvih dana avgusta, a najviše temperature biće zabeležene u delovima Italije, Turskoj, kao i na Balkanu.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Uzrok predstojećeg najjačeg toplotnog talasa ovog leta je blok visokog vazdušnog pritiska koji prelazi iz sredozemne regije na Balkansko poluostrvo. Vrućina će biti ekstremna i trebalo bi da potraje najmanje nedelju dana.

Očekuje se da će se najviše temperature preći 40 stepeni, a potencijalno će skočiti i do 45 u južnim delovima balkanskog poluostrva, kao i u Italiji. Značajno toplija vazdušna masa od normalne brzo će se proširiti sa Mediterana na Balkan, sa temperaturama skoro 10 stepeni iznad proseka za ovo doba godine.

Na paklene vrućine, piše “Severe weather”, treba da se spreme Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Bugarska i Grčka.

Dodatni problem je to što će vazdušna masa tokom ovog tolotnog talasa ostati suva, što povećava rizik od velikih šumskih požara. Katastrofalni požari već su ove nedelje zahvatili Sardiniju u Italiji i obalu Turske, a sada se mogu očekivati i širom Balkana. Manji požari već su prijavljeni u Albaniji i Bugarskoj.

Ovonedeljni vremenski obrazac na jugu Evrope je školski primer kako snažna topla advekcija donosi intenzivan toplotni talas. Takozvana toplotna kupola uspostavlja se u jugoistočnim delovima Evrope i donosi produžene periode ekstremnih vrućina. Ovo je pojam koji meteorolozi koriste kada se područje visokog pritiska smesti na velikom delu kontinenta i tamo ostane danima.

Toplotna kupola radi kao poklopac na loncu – zarobljana masu vrelog vazduha ispod sebe. Ova pojava je odgovorna za nedavni smrtonosni toplotni talas na zapadu Amerike i u Kanadi.

Tropske noći, pakleni dani

U Srbiji se do kraja nedelje očekuje sunčano i veoma toplo vreme sa najvišom temperaturom u većini mesta od 35 do 39 stepeni. U našoj zemlji su tropske vrućine počele u ponedeljak i trajaće do početka avgusta, upozorava Republički hidrometeorološki zavod.

Posle podne i pred kraj dana tek ponegde se uz jači razvoj konvektivne oblačnosti očekuje pojava lokalnih pljuskova sa grmljavinom. Najtoplije će biti na istoku Srbije i na području Negotinske Кrajine. Ove nedelje su nas ponovo sačekale i veoma tople i neugodne noći, jer se temperature u Beogradu i na severu i istoku Srbije ne spuštaju ispod 20 stepeni.

Albanija, Bugarska, Grčka, kao i delovi Rumunije, takođe će doživeti drastične poraste temperature.

Nacionalna meteorološka služba Rumunije (ANM) izdala je početkom nedelje žuto upozorenje za toplotni talas koji će trajati do kraja sedmice u većem delu zemlje. Prema meteorolozima, poslednjih dana jula toplotni talas širiće se i postepeno pojačavati, a indeks temperature i vlažnosti (THI) preći će kritični prag od 80 jedinica. Maksimalne temperature uglavnom će se kretati između 34 i 39 stepeni.

Žuti alarm oglašenen je i u Bugarskoj gde se u narednim danima očekuje da živa skoči i do 43. podeoka. U glavnom gradu Bugarske, Sofiji, opštinski radnici delili su besplatne boce vode na nekoliko lokacija u gradu.

U centralnom albanskom regionu Dima temperature su u sredu dostigle 42 stepena Celzijusa. Toplotni talas potrajaće i naredne nedelje, kada se takođe očekuje da temperature pređu 40 stepeni.

Najtoplije će biti u Grčkoj gde se očekuje da temperature u hladu skoče do 44 stepena, a u pojedinim delovima zemlje i do 45. Vlasti u Atini počele su da obezbeđuju klimatizovane javne prostore u koje građani mogu da uđu da se rashlade.

Vlada je apelovala na stanovnike da ostanu u zatvorenim prostorima u popodnevnim časovima. Grčka prestonica je takođe imenovala glavnog direktora za toplotu, postavši prva evropska prestonica koja je to učinila u borbi protiv efekata visokih temperatura.

BONUS VIDEO: