Britanski stručnjak ZAPALIO region: Pogodio Hrvate gde ih najviše boli, usledili BESNI komentari (FOTO)

Gordijev tvit uskoro su pročitali i hrvatski tviteraši, koji su potom "osuli paljbu" po njemu

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Ilustracija,foto: Shutterstock,Pritnscreen

Profesor Erik Gordi, politički i kulturni sociolog čiji je fokus na bivšoj Jugoslaviji, na Tviteru je objavio status koji je poprilično razbesneo Hrvate koji su ga pročitali.

– Sviđa mi se kako u srpsko-hrvatskom, ako želite reći da vam se nešto ne da, kažete ‘mrzi me’ – napisao je Gordi i dobio na stotine lajkova.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Gordijev tvit uskoro su pročitali i hrvatski tviteraši, koji su potom “osuli paljbu” po njemu. Očigledno ih je pogodio tamo gde ih najviše boli.

I like the way that in Serbo-Croatian if you want to say “I don’t feel like it” you say “it hates me.”

– Niko u Hrvatskoj ne koristi tu frazu. Ne postoji srpsko-hrvatski jezik. Najstariji zapisi na hrvatskom datiraju iz 11. veka – stoji u jednom odgovoru.

– Ne stavljaj srpski i hrvatski u istu rečenicu – glasi drugi odgovor.

– Ne postoji srpsko-hrvatski jezik. To je isforsiran izraz koji je nametnut u doba komunizma – pišu razbesneli hrvatski tviteraši.

Doktor Erik Gordi važi za stručnjaka za kulturu i politiku bivše Jugoslavije. Predaje na Londonskom univerzitetskom koledžu i autor je nekoliko knjiga koje opisuju događaje za vreme Miloševićevog režima i posle njega.

BONUS VIDEO:

Izvor: net.hr

Komentari (62)

  1. Uzalud se prijatelju trudiš da im objasniš.Znaju oni to sve samo se prave ludi .Sami su pokvarili sopstveni jezik samo da bi se razlikovao od Srpskog.Nikada neće biti svesni sopstvenih gluposti .Živ ti nama bio dobri čoveče !

    Odgovori
  2. Veća je razlika između zvaničnog kineskog (baziran na govoru u Pekingu i okolini) i kineskog koji se govori na ulicama Pekinga nego između književnog srpskog i hrvatskog. Da ne pominjemo u kineskom jeziku mandardinski (u koje spada i taj iz Pekinga i okoline, kao i zvanični kineski) koji govori 80% kineza kao prvi dijalekt kineskog, kantonski (oblast oko grada Guangdžou, kao i u Hongkongu), šangajskog i još par glavnih dijalekata, a potom u svakom dijalektu na desetine i stotine varijanti, tako da ima situacija gde se kinezi iz dva susedna grada ne mogu sporazumeti na svom 'maternjem' narečju, pa koriste onaj koji znaju oboje, na kraju ako ne govore oboje dijalekt koji im je najbliži (npr. ako su iz dva gradića u okolini Šangaja, a nijedan od njih ne govori šangajski koji je varijanta Wu dijalekta), onda se koriste zvaničnim kineskim, koji je varijanta mandarinskog koji se uči u svim školama i koristi u državnim medijima. Ono što je svim kinezima zajedničko, to je pismo, koje je nametnuto svima ujedinjenjem Kine, i danas svi pišu isto, uz neznatne varijacije (kantonski ima najviše dodatnih znakova), s tim što su komunisti bili uveli pojednostavljene karaktere (jednostavnija varijanta tradicionalnih karaktera), međutim zadnjih 25 godina se tradicionalni karakteri ponovo vraćaju u potrebu. I onda, kinezi mogu sve svoje dijalekte da nazivaju kineskim jezikom, a mi na Balkanu moramo da se svađamo oko srpskog, hrvatskog, bošnjačkog, crnogorskog... a u suštini sve jedan jezik, jer su razlike manje npr. između tog bošnjačkog, hrvatskog i srpskog u književnim varijantama nego bilo kog od tih 'jezika' i npr. leskovačkog ili vranjskog govora.

    Odgovori

Ostavite komentar