Košarkaška reprezentacija Srbije nije se plasirala na Olimpijske igre u Tokiju.
Podsetimo, izabranici Igora Kokoškova su poraženi u finalu od Italije i tako razočarali naciju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Selektor Kokoškov je nakon meča izjavio da nema drame (?!), a o ostavci nije rekao ni jednu jedinu reč, iako je on glavni i odgovorni za neuspeh selekcije.
Par dana kasnije oglasio se za jedan portal, gde je pokušao da krivicu za debakl, prenese na neke druge ljude.
– Kad sam rekao “nema drame”, mislio sam neku tešku relaciju koja se desila u toku priprema, u toku same utakmice ili na kraju utakmice. Mi smo spremni da od toga napravimo ekskluzivitet. Sećam se 2004. po završetku našeg olimpijskog leta, jedan mladi novinar, koji je eminentan u sportskom novinarstvu, me pitao: “Ko se s kim potukao?”. Mi smo vrlo teški u prihvatanju informacija da nije postojao nikakav fizički sukob, niti sukob unutar svlačionice.
Zatim je objasnio šta se dešavalo unutar reprezentacije.
– Ja za svojih 30 godina rada u košarci i 16 godina u FIBA takmičenjima, nisam imao priliku da radim u ovakvim uslovima, koji su bili vrlo specifični… Ništa nalik. Nažalost, nisam mogao da okrenem nijedan telefon od mentora, starijih kolega, selektora ranijih timova, da pitam za savet, jer niko od njih nije prošao kroz ovakav način rada i ovakvo leto. Zaista je situacija zahtevala veliku fleksibilnost i mogućnost adaptiranja, jer smo svakog dana imali novu situaciju. Toliko elemenata nismo imali ispred sebe da napravimo neku, ne kažem dugoročnu, nego neku organizaciju za leto. Morali smo iz dana u dan da modifikujemo svoj plan i idemo korak po korak. Svakog dana smo imali nov element, neku novu promenu.
Pokrenuo je temu o zalaganju igrača na finalnom meču.
– Da li ste razmišljali o samopouzdanju? Da li se uvek krijemo iza zalaganja? Emotivno stanje igrača – mi nismo igrali na tom nivou, ni vi ni ja, mi, dakle, o tom stanju možemo samo da nagađamo. Mi sve stavimo u kalup zalaganja, sve što nam je nepoznato, stavimo pod “nismo se zalagali”. Iza toga se i treneri koji su profesionalci, koji od toga žive, se vrlo često kriju. To je apstraktna stvar. Nekad izgubiš samopouzdanje, nekad si u strahu, koji se javlja ne samo na početku utakmice… Mi smo imali neke igrače, možda čak i na ovom primeru, kojima smo stavljali na leđa više nego što mogu da iznesu. I da imaš kad ti se Alfa, vođa te grupe, kada se nije pojavio fizički ili psihički, ako nije na utakmici i ostali vojnici izgledaju malo uplašenije i nemaju samopouzdanje. Na toj utakmici da li je problem bilo samopouzdanje? Da. Strah? Da. Pogotovo kad izlaziš na utakmicu u kojoj si psihofizički nespreman, a mi smo bili nespremni i iz toga izlazi samopouzdanje.
Nikola Jokić nije bio deo reprezentacije zbog već poznatih razloga. Stiče se pitanje da li bi MVP NBA lige nešto promenio da se našao u timu?
– Mora da se šalite? Pitanje “da li bi Jokić nešto promenio?” Jokić je u ovom trenutku najbolji košarkaš sveta. Pogledajte šta se dešava Sloveniji, koja nije mogla da prođe kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, koja je gubila od Belorusije, molim vas. Imali su jako loša poslednja dva leta i pojavljuje se alfa mužjak, njihov Jokić, pojavljuje se Luka (Dončić) koji je u ovom trenutku top 5 igrača sveta i sve se menja. I medijski i svlačionica i trening. To su ljudi koji su magneti. Pogotovo ako je tvoj najbolji igrač najbolji dodavač sveta, što su i jedan i drugi. Ne najbolji strelac, nego plejmejkeri. To menja i u energiji i samopouzdanju o kome pričamo i motivaciji… Svi smo mnogo bolji. Sama činjenica da najbolji igrač sveta ne igra – to su dva potpuno druga tima.
Istakao je i da mu smetaju FIBA prozori, tj. kvalifikacije.
– Ovakvo iskustvo koje sam, nažalost, imao u ovim okolnostima – jednostavno je nemoguće. Vraćam se na prozore. Imao sam četiri aktivnosti ido sada. Ovi prozori su komična situacija. Mi smo u prozorima izrotirali 31 igrača. Ja se zaista osećam nemoćno, niti imam kontinuitet, ni materijal, ni vremena. Ti “prozori” su jedan tragikomičan koncept koji nažalost postoji. Da ne govorim o letnjem radu, gde smo imali još smešniji koncept, nula vremena sa nula prilika da se radi. Ja se trenerski osećam nemoćnim jer ne znam kako da pomognem ovom timu. Kao što je emotivna bila odluka da preuzmem ovaj program, tako je emotivno vrlo bitna i porodična situacija i porodica. U ovom trenutku najiskrenije ne znam. Ne postoji dublja analiza od ovog što sam vam izneo. Ne postoji dublje od ovoga. Ne postoji materijal s kojim možemo da radimo.
Ima li kajanja zbog preuzimanja reprezentacije nakon odlaska Đorđevića?
– Ma, ne mogu da se kajem, naravno (smeh). Nijedna odluka nije 100 odsto, svaka odluka nosi svoj rizik. Ako mi kažemo igraču “šutni na koš, nemoj da se plašiš, jer ako ne probaš, neće se desiti”. Zato kažem, taman posla da postoji ikakva doza kajanja. Namera je bila najpozitivnija, najiskrenija, najdublja i ne bih vam mnogo pričao o svojoj stručnosti, jer mi je neprijatno, ali… Zadovoljan sam svojom karijerom, nije mi ovo bilo neophodno. U košarkaškim krugovima imam trag koji sam ostavio. Nemam nijedan drugi motiv osim da mogu da pomognem. Nema nikakvog kajanja, a za sve ostalo, kažem kao što je bila čista emocija da se uđe u sve ovo, najpozitivnija želja, tako će i ostati.
Bivši predsednik KSS tužan i u neverici posle debakla “orlova”: Kokoškov je kriv, ali nije jedini!
Izvor: Objektiv.rs, 24sedam.rs
Komentari (1)
Nije alibi nego su kosarkasi igrali kao za drugu drzavu.