Doktorka Kejsi Preston iz Sakramenta pre tri meseca je preminula. Tako bar vidi svoj “slučaj” oživljavanja iz mrtvih, budući da je prema kostatacijama kolega oko 40 sekundi bila na “drugoj strani”.
Kejsi se vraćala s posla kada ju je na pešačkom prelazu na jednoj od prometnijih ulica udario automobil. Od siline udarca udarila je glavom u beton i počela je da krvari.
Doktori su došli za nekoliko minuta i transportovana je kolima hitne pomoći u bolnicu. I danas kaže da se od sudara više ničeg ne seća sve do momenta kada je otvorila oči u bolnici. Iako ona ne radi u toj bolnici, neke kolege je znala od pre i zvala ih je da joj ispričaju šta se dogodilo.
Kejsi se polako ali sigurno oporavljala ali osećaj da je bila van svog tela nije je napuštao. Štaviše, i danas se jasno seća šta je videla dok je umirala.
Pala u nesvest kada je videla da joj ćerkica nepomično leži: Posle buđenja ju je dočekala surova istina
– Kako su mi rekli, preminula sam na manje od 60 sekundi u kolima hitne pomoći. Tamo su me reanimirali i bogami, jedva su me vratili. Ono čega se sećam je da sam tada bila na nekom mestu koje se verovatno definiše kao raj ili nešto slično. U svakom slučaju ništa nisam doživela od onog što se priča. Niti sam videla poznata lica iz prošlosti, ljudi kojih nema, niti sam čula muziku, cvrkut ptica, beli brisani prostor i svetlost. Moje iskustvo je potpuno drugačije – kaže Kejsi za CBSN Sakramento.
Dok naglašava kako je danas ubeđena da se čovečanstvo laže o “lepoti i harmoniji” života to jest osećaja lebdenja duše posle smrti, Kejsi dodaje da je to verovatno da bi ljudi lakše podnosili činjenicu da će jednom umreti.
– Dok sam bila mrtva, videla sam neke zelene predele i ljude koji plaču. Svuda su bila neka tužna, depresivna meni potpuno nepoznata lica. Neki su mi pružali ruke, pokušavali da me dodirnu. Videla sam neku prašinu, pesak, i livade pune nekih insekata. Nikakvu muziku nisam čula, niti sam neku harmoniju doživela. Ništa. Samo neka tužna lica koja mi rukama nešto govore – kaže Kejsi.
Neki ljudi su joj na Fejsbuku u polušali napisali da je možda bila u paklu, ali ona to odlučno negira.
– Mrava u životu nisam zgazila, to mogu da potvrde svi koji me znaju. Nikakva zlodela nisam činila, od malena imam misiju da pomažem ljudima i usrećujem ih. Valjda sam zato i doktorka – kaže ona.
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (14)
I ja sam bila "tamo" gde je odlučeno da moram da se vratim. Doživela sam suprotno od nje tako da joj preporučam da preispita svoju "dobrotu"! Svako ko je makar jednom u životu bar malo slagao (a nema ko nije) lažov je, i ko je sitnicu samo jednom ukrao lopov je...nismo dobri, a oni koji sebe ubeđuju da jesu nesvesni su sebe!
Pri kliničkoj smrti čovek nije baš mrtav. Njegov mozak još radi tako da vidi ono što je deo njegovih verovanja. Hinduisti vide svoje bogove, hriscani Mariju i Isusa, i tako dalje. Znaci,niko nije doneo iskustvo s druge strane. Po Bibliji čovek se vraća u zemlju od koje je stvoren, a duh njegov ide Bogu gde je upisan u knjigu sećanja. Jedina nada za mrtve je vaskrsenje, odnosno oživljavanje mrtvih i to u telu.
Ja sam 3 puta dozivela klinicku smrt ali, prvi put je toliko bilo upecatljivo iako sam imala 11 godina i nakon 65 godina slika je sveza i ista. Nakon udara groma ja sam zavrsila u komi, tek sledeci dan nakon 22 sata uspeli du da me probude. Kazu da sam buncala pre toga duze od pola sata, da sam se odupirala da se vratim medju ljude, da su zli i da necu nazad. Secam se samo slike sobe sva sija kao zlato, ispred mene bio je nizi kameni stub sa dve kamene ploce na kojima su bile ispisane bozje zapovesti. Secam se da je tu bilo puno zlatnih ljudi, ljudi od zlata sijali su kao sunce i svi su bili tako topli, pitomi da prosto nisam htela od njih da odem. Tad mi je jedan Andjeo objasnio da moje vreme nije doslo, da moram nazad, da moram ljude obavestiti da raj i pakao postoje ali postoji bespuce i cistiliste. Posto sam morala nazad od zalosti nisam upamtila sve ali se od tada uporno molim Bogu da me uzme nazad tamo kod sebe. Drugi put sam dozivela klinicku smrt od reakcije na vakcinu ali se samo kroz maglu secam nekoliko stvari i opet je bilo vezano za nebesa i Svete Oce. Tako da, svakom Bog pokaze ono sto on zeli, ne sto mi hocemo, neko vidi svoje predke kao sto sam ja videla svog oca, neko lutajuce duse u bespucu neko pakao, neko raj...