Svako je najmanje jedanput tokom dana iskusio zabrinutost, stres ili anksioznost. Gotovo 40 miliona ljudi u SAD pate od anksioznog poremećaja, pokazuju podaci Anxiety and Depression Association of America, a prenosi New York Times.
Šta je zabrinutost?
Zabrinutost je stanje kad se naše misli vežu uz negativne emocije, nesigurne ishode ili razmišljamo o onome što bi moglo da krene pogrešno.
“Zabrinutost su ponavljajuće, opsesivne misli i kognitivni su deo anksioznosti”, kaže klinička psihološkinja Melanie Greenberg pojašnjavajući da se zabrinutost zbiva samo u umu, ne u telu.
Zabrinutost ima važnu ulogu u našim životima, jer kad razmišljamo o neugodnim situacijama poput plaćanja stanarine ili izlaska na ispit, stimulišemo mozak. Zabrinutost umiruje mozak i omogućava pronalaženje rešenja te pokretanje akcija koje će voditi ka tim rešenjima. To su pozitivne stvari.
“Briga je način kako mozak rešava probleme kako biste bili sigurni. Tek kad zapnemo razmišljajući o problemu, briga prestaje da bude funkcionalna”, pojašnjava psihijatrica Luana Marques sa Harvarda.
Kako olakšati brige?
Limitirajte vreme za zabrinutost. Svesno odredite koliko ćete vremena sebi dopustiti za brigu. Na primer, 20 minuta. Kad vreme istekne, namerno preusmerite misli na nešto drugo.
Zatim, krenite korak dalje. Kad ste shvatili da se brinete oko nečega, naterajte sebe da preduzmete sledeći korak prema rešenju.
Zapišite brige. Istraživanja su pokazala da pisanje u trajanju od osam do 10 minuta može da primiri opsesivne misli.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Šta je stres?
Stres je fiziološki odgovor na spoljne nadražaje. Kako bi ciklus stresa započeo, mora da postoji okidač. Obično je to neka spoljna okolnost, poput rokova na poslu ili nekakve medicinske analize.
“Stres definišemo kao odgovor na spoljne promene ili sile koje premašuju individualne mogućnosti”, kaže dr Greenberg.
Kako funkcioniše?
“Stres je oduvek bio prirodni odgovor na pretnju. Na primer, ako je čovek čuo predatora u grmlju, reagovao je stresom. Danas taj mehanizam još pokreće bihejvioralni odgovor te uključuje limbički sistem i otpušta adrenalin i kortizol koji aktiviraju mozak i telo kako bi se nosili sa pretnjom”, nastavila je dr Greenberg.
Simptomi stresa uključuju ubrzan rad srca, oznojene dlanove i plitko disanje. Iako se stres prvo može činiti ugodnim, to je zbog adrenalina i kortizola koji preplavljuju telo.
“Možda ste iskusili benefite stresa dok ste se probijali kroz gradsku gužvu kako biste stigli na sastanak ili ste uspešno završili neki zadatak u poslednjem trenutku. To se zove akutni stres i kad se situacija smiri, hormoni stresa opadaju”, kaže dr Marques.
Hronični stres s druge strane nastaje kad je telo stalno izloženo spoljnim nadražajima, odnosno kad se situacija ne smiruje. To može biti zbog finansijskog stanja ili prezahtevnog šefa. Hronični stres je povezan s nizom zdravstvenih tegoba od problema s probavom do povećanog rizika za srčane bolesti te slabljenja imuniteta.
Kako olakšati stres?
Vežbajte. Telo se na taj način oporavlja od navale adrenalina i kortizola.
Osvestite što možete promeniti, a nad čim nemate kontrolu. Zatim usmerite energiju prema rešavanju onoga što možete učiniti, a pomirite se s onim na šta nemate uticaja. Ne upoređujte svoj stres sa tuđim. Ljudi različito reaguju u stresnim situacijama.
Šta je anksioznost?
Ako su zabrinutost i stres simptomi, onda je anksioznost kulminacija.
“Anksioznost se sastoji od kognitivnog elementa tj. brige i fiziološkog odgovora, tj stresa. To znači da anksioznost osećamo i psihički i fizički. Ponekad, ako imate previše briga i pod velikim ste stresom, možete iskusiti i anksioznost”, pojašnjava dr Marques.
Kako funkcioniše?
Stres je, rekli smo, prirodni odgovor na opasnost. Anksioznost je isto to, samo što u tom slučaju ne postoji opasnost.
– Anksioznost je u neku ruku odgovor na lažnu uzbunu – kaže dr. Marques opisujući situaciju u kojoj vas po dolasku na posao netko ružno pogleda. Vi proživljavate fiziološki odgovor na stres jer si ponavljate da se vaš šef ljuti na vas ili da ćete dobiti otkaz. Krv cirkulira, adrenalin raste, tijelo se priprema za borbu – no u grmlju nema predatora. Postoji razlika između anksioznosti koja može biti dio svakodnevice i anksioznog poremećaja. Poremećaj je ozbiljno medicinsko stanje koje uključuje stres i zabrinutost.
Kako olakšati anksioznost?
Ograničite šećer, alkohol i kofein. Budući da je anksioznost i fiziološka, stimulansi mogu imati značajan uticaj.
Pogledajte nožne prste. Kako ih osećate? Malo ih pomerite. Ovakvo odvlačenje pažnje može vas umiriti i smanjiti osećaj anksioznosti. Kad ste usred anksiozne epizode, razmišljanje o njoj ili razgovor o tome neće vam pomoći. Pokušajte da angažujete čula: slušajte muziku, preskačite uže pet minuta ili protrljajte neku nežnu tkaninu.
Previše ste zabrinuti, anksiozni i pod stresom da biste pročitali čitav članak?
Evo kratkog vodiča: Zabrinutost se odvija samo unutar uma, stres pogađa telo, dok anksioznost pogađa i um i telo. U malim dozama sve tri komponente mogu delovati pozitivno na naše živote. No istraživanja pokazuju da većina ljudi preterano brine, pod stresom su ili su anksiozni. Dr Marques ističe da postoji nekoliko jednostavnijih načina kako se nositi sa simptomima, a to je redovan san, redovna ishrana, kvalitetni obroci i fizička aktivnost.
Komentari (0)