Prirodno je da se ponekad osećate nesigurno u sebe, pogotovo ako se suočavate sa ozbiljnim životnim izazovima.
Ono što treba da razlikujete jeste osećaj nesigurnosti i osećaj manje vrednosti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Istraživanja koja su se bavila ovom temom su imala za cilj da odrede na koji je način osećaj manje vrednosti, odnosno inferiornosti deo mnogo složeniji mentalnih problema.
– Kompleks inferiornosti je intenizivan osećaj lične neadekvatnosti koji proizilazi iz uverenja da je ta osoba deficitarna ili ima određena ograničenja u poređenju s drugima – objašnjava psihijatar Nerida Gonzalez Berios.
To su ljudi koji imaju potrebu da se upoređuju sa drugima i smatraju da nisu dovoljno dobri.
– Ovo je pogrešno verovanje da osoba poseduje stvari koje mogu uticati na mentalno blagostanje i društveni život. Oni osećaju da neće biti u stanju da se nose sa određenim aspektima svog života zbog nekih stvarnih ili zamišljenih fizičkih ili psilohoških nedostataka – objašnjava ona.
Osoba koja poseduje kompleks inferiornosti skolna je samosabotaži, a često zanemaruje svoje pozitivne osobine i kvalitete koje poseduje. Za kompleks inferiornosti veoma je bitna ravnoteža u odnosu sa drugim ljudima iz naše najbliže okoline. Kada taj element nije u ravnoteži, to može rezultirati kompleksom inferiornosti, tendencijom ka prekomernom prilagođavanju i potcenjivanjem naše vrednosti u poređenju sa drugima.
Čak može dovesti i do kompleksa superiornosti, odnosno obrasca ponašanja koji pretpostavlja da su sposobnosti i dostignuća koje mi imamo daleko bolji od onih koje imaju drugi ljudi.
Stručnjaci smatraju da postoje dve vrste inferiornosti: primarna i sekundarna.
Primarna inferiornost počinje u ranom detinjstvu kada roditelji međusobno porede decu.
– Ako se jedno dete neprestano podseća da nije adekvatno ili dovoljno dobro, dete se može osećati bespomoćno, ranjivo i uznemireno. Razviće nepoštovanje prema sebi i slabo samopouzdanje – objašnjava psihijatar Gonzales Berios.
Sekundarna inferiornost nastaje isključivo kod odraslih osoba i ne mora biti prouzrokovana događajima iz detinjstva. Ovaj tip inferiornosti sprečava ljude da ispune svoje ciljeve jer se manifestuje kroz nisko samopoštovanje i nesigurnost.
Stručnjaci smatraju da su znakovi kompleksa inferiornosti ili niskog samopoštovanja sledeći: ekstremna nesigurnost, anksioznost, lako prilagođavanje drugima, prevelika samokritičnost, osetljivost na pritisak, traženje pažnje, prevelika konkurentnost s drugima, prevelika očekivanja od sebe, usamljenost, tuga, pasivnost, osećaj nedostojnosti, perfekcionizam i mnogi drugi sa njima povezani.
Kako savladati ovaj kompleks?
U zavisnosti od osnovnog uzroka, psihoterapija ili medicinski tretmani zaista mogu poboljšati kvalitet života osobe, a samim tim i njenu samopercepciju. U psihoterapiji ili terapiji razgovorom, obučeni psiholog bi gajio odnos sa dotičnom osobom i pažljivo slušao njen samogovor.
Terapeut zna kako treba da se nosi sa niskim samopoštovanjem i oni – za razliku od dobronamerne porodice i prijatelja – ne bi samo odbacili zabrinjavajući unutrašnji dijalog. Umesto toga, psiholog treba da sarađuje sa osobom da bi izazvao njeno ražmišljanje i preispitao iskrivljene ideje koje se odnose na sopstvene vrednosti.
Stručnjaci savetuju da svakodnevno treba da praktikujete sledeće stvari, ako se borite sa kompleksom inferiornosti:
1. Govorite sebi da ste dovoljno dobri i sposobni da uradite mnog stvari. Morate biti uvereni da zaista verujete u te izjave
2. Identifikujte okidače, zatim uklonite one koje možete kontrolisati
3. Vežbajte ljubav prema sebi i uspostavljajte granice u ljubavnim odnosima
4. Ne upoređujte se sa drugima
5. Budite u kontaktu sa pozitivnim ljudima koji vam mogu pomoći da razvijete pozitivan način razmišljanja
6. Suočite se sa svojim najdubljim strahovima i radite na tome da ih uklonite
7. Redovno jedite, spavajte i vežbajte kako biste ostali emocionalno uravnoteženi
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, mindbodygreen.com
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)