Nakon propalog braka i različitih afera, Ana je odlučila da svoj novi život započne u Americi. Ona je 2015. godine podelila svoju ispovest, a njenu priču vam prenosimo u celosti.
Kada se moj brak raspao u seriji kaskadnih otkrića o mom mužu i njegovim aferama, kao i o mnogim ženama koje su bile umešane u to, odlučila sam da pobegnem na mesto na kome ću moći da se oporavim i pronađem novi smisao života. Ali moje odabrano utočište nije baš bila crkva u kojoj sam mogla samo da se molim i verujem u čuda. Umesto toga, odabrala sam da se preselim u Ameriku, u koju sam stigla na najkrvaviji dan u njenoj modernoj istoriji. Bio je to onaj čuveni 11. septembar, dan kada je ceo svet bio u čudu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Možda će moja potraga za spokojem u blizini tog stravičnog mesta nekome delovati ludo, ali meni je preseljenje u Njujork spaslo život. Uspela sam da oživim hrabru ženu, avanturistkinju, kakva sam bila osamnaest godina ranije, pre nego što sam podlegla pritiscima i zahtevima života kakav bi trebalo da vode odrasli, zreli ljudi.
Svog bivšeg muža upoznala sam tokom potrage za poslom. Prvi put smo se poljubili na Kališu, onde između jelkica, iz pravca Kneza. Trava prekrivena snegom, prava bajka.
Posle venčanja, živeli smo neko vreme u Beogradu, na Vračaru, a posle smo kupili divnu kuću na Voždovcu. Prošli smo period stabilizacije naših karijera, posle čega smo poželeli da se upustimo u nove avanture, čak i ozbiljno razmišljali o selidbi u inostranstvo.
Dvadeset godina i dvoje dece kasnije, bili smo i dalje u Beogradu, čvrsto ukorenjeni, kao da su nam stopala zacementirana. Da me ne shvatite pogrešno, bila sam srećna… sve dok se moj brak nije raspao.
Preselila sam se u Ameriku. Emotivni bol je naravno bio prvi razlog, ali suočavanje sa izazovima svakodnevnog života u poziciji singl žene sa detetom koje je tek ušlo u pubertet osnaživalo me je u tome. Nisam planirala upuštanje u ozbiljnu vezu u skorije vreme, naročito ne u nepoznatom Njujorku, gde sam znala samo svoju sestru od tetke.
Kao da je bilo šta u mom životu išlo po planu…
Jedne večeri, posle nekih sedam-osam meseci mog boravka u Njujorku, kontaktirala me je na Fejsu moja dobra drugarica iz gimnazije. Rekla mi je da joj brat dolazi u Njujork i zamolila da mu pomognem dok se ne adaptira. Znam koliko je teško kada si sam u dalekoj zemlji, nije mi bilo teško da pristanem. Vlada je došao vrlo brzo, a ja sam mu ispričala sve što sam znala.
Jednom, dogovorili smo da se sastanemo na piću posle posla. Zbog razlike u godinama ozbiljna romansa je u startu bila precrtana u mojoj glavi. Zamislite onda moje iznenađenje kada sam, uz piće, usput spomenula kako mi je super što se slaže sa mojom ćerkom, kao da smo porodica. I istog trena osetila da me obuzima želja da povučem svoje reči.
Shvatila sam da sam, bar na podsvesnom nivou, zainteresovana za ovog muškarca. Na sreću, ispostavilo se da se i on oseća slično. Kako je došlo do prvog poljupca, ko je prvi krenuo… ne sećam se.
Posle nekoliko dana, poslao mi je poruku da mu nedostajem. Videli samo se sledeće nedelje. I ispričala sam mu do najsitnijih detalja priču o mom propalom braku. I još jednom poželela da šutnem samu sebe. Ali ovog puta, situacija se razvijala drugačije. Otišli smo u njegov stan, ušunjali se kao da pripada nekim drugim, nepoznatim ljudima, a onda uživali jedno u drugom, kao nikada do tada.
Bilo je to divno iskustvo. Prošlo je više od godinu dana od kada sam poslednji put vodila ljubav.
Bila je to, kako bi rekli Francuzi – coup de foudre (ljubav na prvi pogled). Nekoliko dana posle našeg poljupca saopštio mi je da smatra da smo u vezi, a nedelju dana kasnije rekao da me voli. Uprkos razlici u godinama i neslaganjima u pogledu svega, počev od filmova pa do idealnih mesta za odmor, osećala sam isto. Među nama je postojalo nešto što je prevazilazilo logiku.
Veza sa njim delovala mi je kao prilika da ponovo proživim još jedan, novi život, u stilu povratka u budućnost. Proživljavajući taj njegov period života, sa njim, daje mi osećaj kao i da ja ponovo proživljavam svoj. Samo što sam, ovoga puta, bolja verzija sebe.
Naučila sam da je nemoguće biti zatvoren sa osobom koja je spremna da se potpuno ogoli pred tobom, tako da je, čvrstu, emotivno nesavladivu ženu, kakva sam nekada bila, zamenila mnogo nežnija osoba. Nikada se nisam osećala tako ranjivo i, premda me to plaši, emocije osećam snažnije nego ikada pre.
Ova snaga se prenosi i na naš seksualni život, koji je baš onakav kakav biste i zamišljali sa mišićavim, seksi čovekom u dvadesetim (kada sam drugarici spomenula koliko je on pažljiv, ona mi je odgovorila da je bila totalno ometena njegovim izgledom, da nije stigla to ni da primeti). I prisetila sam se svoje seksualne oslobođenosti u tim godinama. Ali, on mi je otkrio i nešto novo. Ovo je prvi put da imam vezu koja je istovremeno telesna i duboko emotivna.
Kada se izmaknem i pogledam nas objektivno, sada on ima 28, a ja 42, pomislim da verovatno mnogima izgledam smešno. I shvatim da sam i sama pod uticajem istog onog seksizma koji je bespotreban. Iako povremeno brinem da će on u jednom trenutku odabrati neku ženu na čije je telo gravitacija uticala u manjem obimu, on me razuveri tako što mi više puta na dan ponovi koliko sam lepa.
Čak i kada znam da nisam u svom najboljem izdanju. I kada ga devojke njegovih godina startuju, paradoksalno, to me umiruje, jer mi sve odmah ispriča i na kraju doda nešto poput toga da od svih devojaka koje je upoznao, nikada nije sreo nijednu koja je slična meni. Verujem da je iskren. Interesantna sam mu upravo zbog svog iskustva i specifičnog pogleda na svet.
Svesna sam da će on jednog dana možda poželeti da ima decu i da će mu se život sa detetom koje nije njegovo možda u jednom momentu učiniti kao preveliki zalogaj. Ali tokom godinu dana, koliko smo realno zajedno, njegova uveravanja su utišala moje nervoze. U trenucima kada smo zagledani jedno drugom u oči sve ređe se pitam da li on u meni vidi stariju gospođu.
Nedavno sam izašla na večeru sa njegovom sestrom koja je došla da ga vidi. Ona nas podržava, rekla mi je da joj on nikada nije izgledao srećniji.
Mislim da je devojka koja nije marila za pravila, kakva sam bila u dvadesetim, možda bila u pravu. Rizik je relativan i nešto sasvim lično, a ponekad su upravo društveno zadati izbori najrizičniji.
Izvor:
Komentari (2)
Predraze, sta se primas? Neka se vole ljudi... Koliko god imali godina i koliko god to trajalo. A oni tradicionalisti koji sede kuci uz TV i prosipaju pamet postaju tako ogorceni i cinicni upravo zbog straha da im se nesto ne desi u zivotu. I ostaju sami. Opustite se, covece... I uzivajte. Predrasude i mracnjastvo pothranite u podrum jer im je tamo mesto.
Sve ste iste on 28 dečarac a ona 42 ma daaaj tu se žene gube za pravog muškarca neće je niko ali za decu malte ne od 28 godina taman jer oni žele matore taman kao ona a videćete za koju godinu srušiće joj se ceo svet neizbežno njemu više tada neće trebati stara žena biće aj ćao bilo mi je lepo žene umišljaju svašta pa kome treba baba ovo je samo trenutno umesto da je našla ozbiljnog muškarca našla dete koje može da joj ispunjava seks videćete još gore će nastradali ali takve su teee pa i muškarac oće mlado pile ali to je samo seks i korist