Mnogi navijači Partizana sećaju se Frederika Fredija Hausa.
Ovaj Amerikanac došao je na početku decenijske dominacije kluba iz Humske 2002. godine, a posle njega, postalo je jasno da stranci ne moraju nužno da budu “stranci”, već da mogu da se poprilično “odomaće” u Srbiji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U razgovoru za Maxbet sport nikoga nije zaboravio i detaljno je opisivao svačiju ulogu, a otkrio je i sjajnu anegdotu zbog čega više nikada ne ide u Mekdonalds.
– Dule Vujošević je umeo fantastično da podeli uloge, Partizan je stvarno bio mašina. Svi smo radili fantstično. Za poene je bio zadužen Vujanić, imali smo Kecmana koji je mogao uvek da pogodi otvoren šut, da odigra sjajnu odbranu. Nenad Krstić i Kosta Perović su bili sjajni u reketu, baš kao i Đuro Ostojić. Nenad Čanak se sjajno kretao bez lopte, Vule Avdalović je bio mlad igrač koji je pokušavao da se dokaže, a ja sam bio tu da popunim praznine. Ako se desi da Vujanić nema veče, morao sam da preuzmem košgeterske obaveze, ako treba odbrana, tu sam, to je bila moja uloga. Sve to mi je odgovaralo, ali najviše od svega pamtim odnos sa saigračima. U čitavoj svojoj karijeri nisam doživeo da se svi saigrači druže posle utakmica. Bukvalno smo svi zajedno išli da jedemo, izlazili smo, prava porodica, nas 15… evo jednog primera kako je to izgledalo. Posle utakmice, idemo mi da večeramo i pita mene Kecman šta volim da jedem? Odgovaram da volim Mekdonalds i tu on dolazi na ideju da nas odvede na nešto što liči na burger, ali nije burger. Srpsko jelo. Rekao mi je: “Sada ćeš ovo da probaš i nećeš više ući u Mekdonalds”. Odlazimo svi u neki mali lokal, sećam se da je bio blizu zoološkog vrta. Običan mali lokal sa jelom, tu sam prvi put probao pljeskavicu, kunem vam se da i dan danas znam šta mi je Kecman stavio od začina. Toliko sam se bio oduševio da sam odmah naručio još jednu i stvarno od tada me Mekdonalds više nije video. Na ovakve stvari mislim kada kažem da mi je Partizan bio kao porodica, a to sam pričao i mojim prijateljima iz Amerike. Mnogi tih godina nisu shvatili šta sam postigao u Evropi i na koji način sam razmišljao. Obično moji zemljaci samo žele da postignu poene i misle da će tako doći do velikih ugovora. Moj pristup je bio drugačiji, želeo sam da istinski budem deo kluba koji je šampionski i da tako zaradim velike ugovore. Mislim da je moj način bio bolji – rekao je Haus za Maxbetsport.
Otkrio je i jedan nepoznat detalj šta se desilo na kraju druge sezone u Partizanu, zbog čega je i napustio klub:
– Ne znam da li ljudi znaju ovo, ali ja sam imao veliku želju da ostanem u Partizanu. Međutim desilo se nešto nepredviđeno i zaista mi je žao zbog svega kako se odigralo. Sećam se da smo Džerod Henderson (igrač Crvene zvezde) i ja otišli u Novi Sad na neku žurku ili rođendan. Ne sećam se kod koga. Bio je i meni i njemu slobodan dan. Nismo imali trening ni utakmicu. Kada smo došli tamo sećam se da je bila velika gužva i posle dva sata uhvatio sam Džeroda za rukav da idemo nazad za Beograd. Ušli smo u kola i na prvom semaforu udare nas kola. Bila je velika saobraćajna nesreća u kojoj na svu sreću niko nije nastradao. Međutim u Partizanu su mislili da sam ja bio pijan, da nisam bio disciplinovan, što apsolutno nije bilo tačno. Uvek sam davao sve od sebe u Partizanu, bio sam profesionalac, ali jednostavno posle toga ništa nije bilo isto. Razišli smo se i to je bilo to. Narednih godina sam često dolazio u Beograd na utakmice Partizana, čak sam i pričao sa Sašom, ali se nisam vratio u klub. Šteta – rekao je, između ostalog.
Komentari (0)