Živojin iz Lapova peče rakiju od šargarepe i kupusa: U “veselu mašinu” ubacuje sve što stigne

Nekada su se od kupusa i šargarepe pravile uglavnom salate ili domaća jela, a danas se od ovog povrća pravi i rakija.

Iako je naša zemlja treća u svetu po proizvodnji šljive, sa više od pola miliona tona ovog voća godišnje, šljivovica već dugo nije jedina rakija koja se proizvodi. Ovo piće tradicionalno se pravi i od kajsije, kruške i dunje, a u kazanima se peku i breskve, maline, ali i med, orasi, šargarepa, kupus, pa čak i paradajz i paprika.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Penzioner Živojin Jelenković iz Lapova u kazanu koji u šali zove “vesela mašina”, peče sve što može da fermentiše. Do sada je napravio rakije od 17 vrsta sirovina. Ove sezone, kaže, planira da u kazanu prvi put ispeče i papriku!

– Imam dva i po hektara voćnjaka i pravim rakiju za svoju dušu, ali i za prodaju. LJudi najviše kupuju šljivovicu, ali ove neobične vrste vole da probaju. Naročito je svima zanimljiva rakija od kupusa. Od sto kilograma povrća dobijem oko pet do šest litara alkohola. Kupus ima u sebi 2,5 odsto šećera, a ja ga izrendam kao za ribanac, odstoji desetak dana i posle može da se ispeče. Ima aromu na kupus, ali mnogo je blaža od ostalih, voćnih rakija. Volim da eksperimentišem, mada se ponekad dešava i da pogrešim – iskren je Jelenković.

Profesor Ninoslav Nikićević je stručnjak za rakiju, a do sada je više od 850 ljudi na obukama na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu naučio kako da prave ovo piće. On ističe da se alkoholni destilat može dobiti od bilo koje sirovine koja u svom sastavu sadrži određen procenat šećera.

– Međutim, najvažnije pitanje jeste, da li je alkoholni destilat od neuobičajenih, ekstravagantnih, retkih i čudnih sirovina prijemčiv i dopadljiv ljudskim čulima. U većini slučajeva, moj odgovor je ne. Kvalitet voćnih rakija proizvedenih u Srbji, mogao bi se oceniti fakultetskom ocenom 7,5. Znači, moglo bi i bolje. Moje dugogodišne iskustvo govori da 40-45 odsto prozvođača u Srbiji proizvode kvalitetne i visokokvalitetne, vrhnske, voćne rakije, koje se mogu naći na bilo kom svetskom tržištu, i koje su u većini slučajeva kvalitenije od inostranih. One su alkoholni ponos Srbije, sa napomenom da se ambalaža srpskih voćnih rakija, mora podići na mnogo veći nivo kvaliteta. Izvozi se uglavnom u zemlje bivše Jugoslavije, a od pravog inostranstva Austriju, Švajcarsku, Nemačku, Rumuniju, USA, Kanadu i Australiju.

Na prostoru Srbije spravljaju se alkoholni destilati uglavnom od voćnih sirovina, šljive, trešnje, višnje, kajsije, dok su ređe breskve, jabuka, kruška, duna, malina, kupina. Dve destilerije u Srbiji počele su nedavno da proizvode i rakije od šargarepe.

– Zastupljene su i grožđane rakije, lozovača, nešto ređe vinjak i komovica. Poslednjih godina postoji interesovanje za proizvodnju specijalnih rakija, naročito travarica, žestokih jakih alkoholih pića, gde prednjači džin, a od likera dosta su zastupljeni iz grupacije gorkih, na čelu sa pelinkovcem. Od slatkih likera najzastupljeniji je šeri brendi, i orahovača – objašnjava profesor Nikićević.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, a na osnovu dostavljenih godišnjih izveštaja registrovanih proizvođača, u 2019. godini je proizvedeno 33,7 miliona litara rakije, što je povećanje proizvodnje od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pored registrovanih proizvođača, preduzetnika i preduzeća, veliki je broj individualnih proizvođača koji prave rakiju za sopstvene potrebe kao viševekovnu tradiciju.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije napominje da skoro svaka kuća u ruralnoj sredini ima voćnjak i plodove uglavnom prerađuje u najkomercijalniju voćnu prerađevinu – rakiju. Procena je, da sa količinom rakije u sopstvenim domaćinstvima, ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50-60 miliona litara, od čega je najveća proizvodnja skoncentrisana u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.

– Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2020. godini je izvoz rakije od voća bio oko 7,3 miliona evra i veći je za 30 procenata u odnosu na 2019. godinu kada je iznosio oko 5,6 miliona evra. Prošle godine je porastao izvoz rakije od voća u Nemačku, SAD i Hrvatsku, dok je manji izvoz ostvaren u Crnu Goru i BiH. Navedenih pet zemalja učestvuju u ukupnom izvozu rakija od voća sa 67 odsto. Trend rasta izvoza rakija od voća nastavlja se i u prava tri meseca 2021. godine i beleži rast od 59 odsto u odnosu na prva tri meseca lane – navodi Aleksandar Bogunović.

On napominje da je Srbija prošle godine proizvela oko 583.000 tona šljive, od čega se oko 70 odsto preradi u rakije.

 

Možda vas zanima

U Srbiji se ulažu milioni evra za izgradnju savremenih destilerija i podruma rakije

Jokić ugostio ceo tim Denvera: Utakmica Lejkersa i Pelikansa gledala se uz čašicu rakije

U Srbiji se godišnje proizvede 50 miliona litara rakije, i osnuje se oko 100 novih destilerija

Dončićeva majica je HIT na društvenim mrežama: Poruka je jasna, evo šta piše (FOTO)



Izvor: Euronews