Umesto da radi u nekoj kompjuterskoj firmi, elektrotehničar računara Miomir Varikin (56) odlučio je da pođe stopama najpoznatijeg srpskog pustinjaka Pante Petrovića (70), koji godinama živi po vrletima Stare planine.
Miomir za Objektiv navodi da je rodni Beograd, odnosno ,”krug dvojke”, u kome je, kako kaže, proveo mladost, zamenio netaknutom prirodom pirotskog kraja, u kojoj suvereno vlada sa svojim uzorom i najboljim prijateljem Pantom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
‒ Nas dvojica radimo sve u tandemu, samo što ja nisam ljubavnik kao Panta. Zovu me Paki br. 2, ali kažu da sam mlađi i lepši od Pante, pa se šale s nama ‒ kaže Miomir dok razmešta sekundarne sirovine u straćari u kojoj ponekad i prenoći.
INTELEKTUALAC IZ SMEĆA
Dok sleže ramenima, Miomir kaže da se život poigrao sa njim, jer uprkos tome što je sanjao da završi Elektrotehnički fakultet, nije mu ni prišao, a sudbina je učinila da preko noći ostane bez imetka.
‒ Živeo sam u centru grada, imao sam najbolje ortake u kraju sa kojima sam izlazio, trenirao fudbal. Imao sam prosek 5,00. Dok sam živeo svoju bajku, roditelji su mi nastradali u saobraćajnoj nesreći. Ostao sam potpuno sam. Tada sam shvatio da je vreme da se vratim korenima, u Pirot, gde su mi živeli deda i tetka ‒ kaže dugokosi Beograđanin.
Kako objašnjava, ubrzo je doživeo još jednu životnu dramu, nakon koje se otisnuo u život pustinjaka.
‒ Pošto se deda razboleo, obećao sam mu na samrti da ću da se brinem o tetki jer je ona bila nepokretna. Međutim, i ona je ubrzo izdahnula. Tada je počela borba naslednika za kuću u kojoj su oni živeli, a ja sam počeo da živim kao i Panta. Od danas do sutra, ali u prirodi, baš kao što su nekada i moji dalekipreci. Ovaj kamen, ova voda, sve ovo je moje ‒ kaže naš sagovornik.
MEŠTANI HOĆE DA GA ISELE IZ PIROTA
Ipak, kako ističe Miomir, od prirodnih lepota ne može da se živi, pa ne krije da je primoran da živi u smeću i da moli za hranu.
‒ Voleo bih da kupim kuću u kojoj sam živeo, pošto sam čuo da moji rođaci hoće da prodaju sve za 5.000 evra. Ponudio sam im 2.000 evra, toliko bih mogao da pozajmim. Zar nije bolje da prodaju i za manje nego da propada ‒ kaže Miomir.
Međutim, Panta dobacuje da Piroćanci ne vole Miomira jer je dva puta izazvao požar u kojem je moglo da nastrada više porodica.
‒ Grejao sam se na stari šporet koji sam našao na otpadu, čunkovi su bili šuplji, a kako je ćumur jak i brzo plane, izgorela mi je cela kuća. Bunile su se komšije koje žive iza mene, ali šta da im radim. Da nema ovog otpada i smeća, ne bi ništa tako brzo planula. Ali od nečega mora da se živi ‒ pravda se Miomir.
MISLE DA NEĆU DA RADIM
Miomir kaže da mnogi misle da on ne želi da radi, ali kako ističe, niko neće da ga zaposli iako se stalno raspituje za poslove.
‒ Paki navrati s vremena na vreme i da mi neku hranu. Njega ovde svi vole, mene ne baš. Misle da neću da radim, ali nije tako. Pošto mi je pokojna tetka bila nepokretna, išao sam da radim koliko mogu. Niko nam ništa nije dao, ima dobrih ljudi koji se ponude, pa nam daju ručak ili jaknu. Ali ovi drugi samo gledaju da nas prevare i da nas ismevaju. Ništa mi ne treba i ništa ne tražim, osim što bih voleo da imam novu obuću. Kupio sam jedne gumene čizme, nije bilo većih brojeva, pa su mi napravile žuljeve. Imao sam žive rane po nogama, nisam mogao da hodam sedam dana ‒ kaže Pantin naslednik.
PIŠE: SANJA RADOVANOVIĆ
Ovu i ostale aktuelne teme pročitajte u štampanom izdanju Objektiva.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)