Tog 29. maja 1991. godine crveno-beli deo bivše Jugoslavije slavio je istorijski uspeh, a Vanesa Šokčić imala je zadovoljstvo da zapeva izabranicima Ljupka Petrovića nakon što su doputovali iz Italije. Pevačica je, uz evociranje uspomena, otkrila i koja je pesma bila hit večeri…
– Kad su stigli iz Barija, čelnici kluba su odlučili da u restoranu moga oca, gde sam ja pevala, obeleže pobedu koju svi pamtimo. Proslava je bila zatvorenog tipa, sa strane jedino moj otac, muzičari, Milojko Pantić, koji je vodio program, i ja. Fudbaleri su došli sa ženama. Bilo je stvarno fenomenalno, nezaboravno… Tada sam imala 21 godinu, nisam ni slutila da ću imati takvu čast – prisetila se Vanesa
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
A kada film krene da se odmotava..
– Bilo je veselo, definitvno se najviše pevala pesma „Ne može nam niko ništa”, vrtela se sigurno 50 puta. To je bio hit tada, a i te večeri. Dovoljno je bilo samo da krene prvi stih, pa da oni svi nastave uglas da pevaju. Nas sedmoro je bilo u orkestru, slavlje je trajalo do jutra. Lepo su nas svi častili, ne mogu nikoga da izdvajam
ZA ZVEZDU OD MALIH NOG
Pevačica je bila jedna od retkih koja je imala priliku da se fotografiše sa „ušatim” peharom, koji nije bio baš lak
– Mnogo naroda bilo je ispred. Svi su želeli da uđu, da budu sa fudbalerima i da se slikaju sa peharom, eto, ja sam imala tu priliku. Iskreno, bio je jako težak! Ostao je u restoranu, tek su sutradan došli ljudi iz uprave da ga uzmu – rekla je kroz osmeh Vanesa, kojoj svi u porodici navijaju za klub iz Ljutice Bogdana, pa je bilo logično da ona nastavi tim putem.
– Ceo život navijam za Crvenu zvezdu, još od malih nogu uz pokojnog deku, koji je bio vatreni navijač. Koja god utakmica da je bila u pitanju, uvek je morala da bude tišina u kući.
Pevačica je nadogradila porodičnu tradiciju, pa je danas član uprave ŽFK Crvena zvezda
– Nisam sanjala da ću pevati na toj proslavi, ali ni da ću biti u upravi ženskog fudbalskog kluba, kojem u junu obeležavamo deset godina postojanja. Predsednik kluba je moja drugarica Sandra Sremčević i nas dve se trudimo da uvedemo neke novine, da podignemo sve na viši nivo. Imamo sjajne devojčice i pokušaćemo da sačuvamo tu decu da ne odu u beli svet
DEKIJEVA ENERGIJA
Vanesa se druži privatno sa Dejanom Stankovićem, ali zbog obaveza nije bila u prilici da bodri njega i njegove momke
– Imam prijateljstvo sa porodicom Stanković, ali nažalost, još uvek nisam stigla da odgledam prvi tim. Trudim se da maksimalno budem uz devojčice, da idem na svaku njihovu utakmicu i da navijam, tamo sam uvek najglasnija – rekla je Vanesa, koja veruje da bivši fudbaler i reprezentativac može da ponovi uspeh čuvenog Ljupka
– Njegova energija je definitivno promenila mnogo toga u Zvezdi. Već je postigao uspehe, a mislim da može još veće. Verujem u njega – zaključila je Vanesa.
A SAD, MALA RETROSPEKTIVA CELOG SLAVLJA
lavilo se. I bilo je razloga. Crvena zvezda je u fudbalu uradila ono što niko sa ovih prostora nikada nije, postala je klupski šampion Evrope. Pa kad je Zvezda već zasijala nad Olimpom, kako to ne proslaviti? Zašto sa Dionisom ne popiti čašu vina?
No, pre slavlja u Bariju, a zatim u Beogradu, ne zaboravimo Minhen. Zagrevanje za proslavu titule počelo je posle pobede nad Bajernom, kad su trubači ušli u „Šeraton”, u kom su odseli Zvezdini fudbaleri, i kad je verovatno prvi i jedini put u istoriji ovog hotela na svim kontinentima počela da svira živa muzika posle ponoći!
Ne zaboravimo ni slavlje u autobusu posle pobede nad Olimpikom, kada se sa zvučnika prolomilo „Sve ljubavi moje” od Bobana Zdravkovića, sa Robertom Prosinečkim koji predvodi hor šampiona! I dok je pehar prebacivan iz jednih ruku u druge, Dejan Savićević u prednjem delu autobusa uzeo je mikrofon i zapevao: „Nemam drage, nemam druga” od Dragana Kojića Kebe. Kao po komandi, svi sa zadnjih sedišta potrčali su napred i uključili se u pesmu! Svi su pevali, baš svi. Pomislite na bilo koje ime iz Zvezdine generacije ’91. – pogodili ste – taj vaš favorit je pevao.
A onda – suština. „Bogovi zemljom hode” Ljube Aličića… Kako prikladan naslov. Dobro, jeste da je pesma upućena devojci – „Zbog tebe verujem, bogovi zemljom hode”– ali ta ideja o savršenosti nečijeg postojanja utopila se u suštastvenost 29. maja 1991. i fudbalske bogove koji su po travi „Svetog Nikole” hodili i ljutu bitku za pehar vodili.
Za kraj, a kako drugačije – proslava u Beogradu, o kojoj je Vanesa Šokčić sada i pričala.
Šta vam onda preostaje? Samo da se zahvalite legendama i da im posvetite delimično izmenjeni stih – zbog vas verujem, bogovi zemljom hode…
Sve tekstove našeg specijala povodom 30 godina od Barija, a verujte, ima ih 20-ak veoma kvalitetnih, možete da pročitate uz vikend štampano izdanje Objektiva.
Piše: Lola Stojanović
Komentari (0)