Režiser Zaharis Mavroeidis ove godine na Festu predstavlja svoj novi film “Otpisan”. Ovo mu nije prvi put u Srbiji, našu zemlju je posetio pre osam godina kada je bio gost na Merlinka festivalu.
“Uvek prikazujem sebe kroz filmove, nekada je to očigledno, a nekada nije. Deo filma “Otpisan” je zasnovan na mojoj ličnoj priči, o mom dedi koji je umro kada sam imao samo sedam godina. On je bio heroj, kako sam odrastao shvatio sam da u mom životu nedostaje muških figura, što je prikazano u ovom filmu” , rekao je Mavroeidis na konferenciji za štampu.
Objašnjava da je radnja njegovog filma smeštena u 2012. godinu, kada je Grčka ekonomska kriza bila na vrhuncu: “Tada su se i u javnom diskursu i u debatama u Grčkoj počeli da se koriste narativi iz četrdesetih, što vidimo i u ovom filmu. Tako da je Evropska Unija poređena sa nacističkom okupacijom, dok su društvene promene koje su nastale tokom dvehiljaditih upoređene sa građanskim ratom koji je četrdesetih besneo u Grčkoj”, rekao je grčki reditelj.
Radnja filma je smeštena u veoma zanimljiv predeo, Papagu, predgrađe Atine.
“Ovaj deo grada nosi ime po jednom grčkom generalu iz Drugog svetskog rata, koji je u Građanskom ratu nastavio da se bori protiv komunista. Kada se građanski rat završio zemlja u tom delu Atine je podeljena vojsci i tu su generali izgradili svoje vile. Ovo tiho, konzervativno i čudnovato mesto sam izabrao da prikažem u filmu i zbog ličnih razloga, zato što sam kao dete odlazio od dede, koji je živeo u tom predgrađu”, rekao je Mavroeidis.
Počinje ovogodišnji Fest: Manifestacija koja dovodi zvezde u Beograd
Film prati Arisa, neuspešog biznismen u tridesetim godinama, kojinalazi sklonište u domu svog dede Aristidesa, odavno preminulog veterana iz Drugog svetskog rata. Kada ponovo počne da se viđa sa starim prijateljima, život u konzervativnom predgrađu u kome žive generali pretvara se u poželjan nov početak. Dok sve više žudi da postane kao deda, Aris se suočava sa porodičnim tajnama. Menjajući lik porodičnog heroja, Aris na kraju pronalazi sebe. U filmu se često čuju političke teže poput: “Desnica i krivica idu zajedno, a da je desničar bez krivice fašista.”
“Tu rečenicu sam ja smislio, to se odnosi na jedan istorijski period u Grčkoj, građanski rat je završen 1949.godine, a do 1974. godine je bio jedan period gde su komunisti, i svi koji se nisu slagali sa desnicom, proganjani i proterani, morali su da se odsele i nasele prostor bivše Jugoslavije, Mađarske i okoline, a oni koji su ostali su slati u logore. Na to se odnosi ta krivica desnice “, naglasio je Mavroeidis.
Napomenuo je da je grčki režiser Jorgos Lantimos, koji pre prošle godine bio nominovan za Oskara, svojim odličnim filmovima zainteresovao svetsku javnost i približio im grčkim film, ali što se tiče grčke filmske scene nije se mnogo toga promenilo. Kaže da je i dalje je teško snimiti filmove.
Autor: Nevena Tomašević
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)