Depresija je danas češća nego ikada. U Americi je, prema podacima instituta Galup, ima otprilike svaki šesti odrasli stanovnik. Najteže je onima koji su probali više lekova, a ništa im nije pomoglo: po podacima koje navodi medicinski centar Džons Hopkins, takvih je oko 30 odsto obolelih.
Zato lekari i istraživači traže drugačije puteve, a spisak je sve neobičniji. Pacijenti se leče odobrenim ketaminom, običnim dodatkom ishrani za teretane po imenu kreatin, pa čak i kacigom koja meri moždane talase i koristi se uz trening nalik video-igri. Sada se na tom spisku pojavilo nešto još neobičnije, supstanca koja se nalazi na koži pustinjske krastače, piše New York Post.
Šta je zapravo u toj žabi
Reč je o jedinjenju iz porodice triptamina, hemijskih srodnika serotonina, hormona koji utiče na raspoloženje. Nalazi se u koži, otrovu i jajima nekoliko vrsta krastača, a najpoznatija je kolorado krastača, poznata i kao sonorska pustinjska krastača.
Naučno ime ove supstance je mebufotenin ili 5-MeO-DMT. Ona je i deo ulične droge koja se zove “bufo“, a prodaje se kao osušeni otrov krastače. Ta ulična verzija sadrži i drugo srodno jedinjenje, a ne samo mebufotenin, i nije ono što se testira kao lek.
Ovde nema mesta zabuni. Nijedna krastača nije stradala zbog ovog leka. Kompanija koja ga razvija, AtaiBeckley, mebufotenin proizvodi u laboratoriji, a pacijenti ga dobijaju kao nazalni sprej jednokratno. Inače je ta supstanca u većini zemalja strogo zabranjena van istraživanja i spada među najstrože kontrolisane droge.
Ko stoji iza istraživanja
AtaiBeckley je firma koja je nastala spajanjem dve kompanije za razvoj psihijatrijskih lekova, a danas je u vlasništvu farmaceutskog giganta Eli Lili. Prvi rezultati objavljeni su još 2025. Godine.To je faza 2b, odnosno proba kojom se proverava da li je lek bezbedan i da li uopšte deluje, pre nego što se prede na mnogo veća ispitivanja.
U ispitivanju je učestvovalo 193 odraslih osoba starosti od 18 do 75 godina, u šest zemalja. Svi su imali depresiju i već su probali najmanje dva antidepresiva, ali bez dovoljnog olakšanja. Podeljeni su u tri grupe, a svaka je dobila drugačiju jačinu leka. Pre, tokom i posle tretmana imali su i psihološku podršku.
Rezultati su, u kratkim crtama, sledeći:
Doze od 8 i 12 miligrama pomogle su kod više od 34 odsto učesnika.
Najbolje je prošla manja doza,smanjenje simptoma na skali depresije od 60 poena iznosilo je 12 poena.
Četvrtina onih koji su dobili dozu od 8 mg imala je remisiju posle samo jednog tretmana. To ne znači da su izlečeni, već da su im simptomi pali ispod praga koji se smatra depresijom.
Poboljšanje je počelo već drugog dana, a trajalo je do 57. dana, dakle skoro dva meseca.
Dva sata u ambulanti umesto čitavog dana
Jedna od najvećih prednosti ovog leka je vreme koje pacijent mora da provede pod nadzorom. Većina njih, između 78 i 85 odsto, mogla je da ode kući u roku od dva sata.
Poređenja radi, kod psilocibina, aktivne supstance iz čarobnih pečuraka, efekat može da traje i više od šest sati. Čak i odobreni sprej eskетamin, koji nije psihodelik, zahteva najmanje dva sata nadzora. Mebufotenin bi, dakle, mogao da stane u već uhodan raspored klinika.
Nuspojave nisu retke
Nije sve bajka. Neželjene reakcije prijavilo je 76 odsto pacijenata na dozi od 8 mg i 85 odsto na dozi od 12 mg. Gotovo sve, 99,7 odsto, bile su blage ili umerene.
Ranije studije su beležile da su najčešće tegobe nelagodnost u nosu, mučnina, povraćanje i glavobolja, a ponegde i trnci i pojačano lučenje pljuvačke.
Lek mora da prođe fazu 3, najveću i najskuplju, u kojoj se prikupljaju dokazi potrebni regulatorima. Tek posle toga može da se nađe na tržištu.
Komentari (0)