Predviđala mu se karijera Aleksandra Mitrovića, “crtao” mu se put za prvog napadača Partizana, ali splet nesrećnih okolnosti ga je odaljio od Humske, a zatim i od Srbije.
Ipak, zaobilaznim putem sa puno problema i “malera”, Đorđe Jovanović se vratio u Beograd, ali na Banovo brdo, gde ove sezone pokazuje kakvog je kova i koliko je opasan po protivničke golmane. Iako i dalje mlad, tzv. “bonus” igrač, rođen 1999. godine, Jovanović je srećno oženjen i ima dete, pa ga mladim čini samo krštenica.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Napadač Čukaričkog je izdvojio vreme kako bi dao opširan i veoma zanimljiv intervju za Objektiv, a vi u narednim redovima pročitajte životnu i fudbalsku priču Đorđa Jovanovića, koja je sve samo ne obična.
FUDBALSKI PUT
“Trenirao sam od malena u Leposaviću, zatim kako je vreme odmicalo, smo odlazili na turnire po Srbiji, da bi me u Guči zapazio skaut Partizana i preporučio me kod čuvenog čika Trbe, koji je bavio omladinskom školom. Gledao me je na par mečeva i zvao me je u Partizan, ali sam bio previše mali, jer sam imao 9 godina, pa nisam mogao da odmah živim u Beogradu. Tako sam vikendom na par sati dolazio da igram utakmice i odmah se vraćao kući. Vremenom sam napredovao, pa sam u osmom razredu prešao da živim za stalno u Beogradu. Tu su mi bili deda i brat, pa sam došao kod njih i živeli smo zajedno tri, četiri godine, dok nisam stasao za prvi tim, pa sam se odvojio i počeo sam da stanujem.
MARKO NIKOLIĆ
“U prvom timu sam debitovao protiv PAOK-a, 2016. godine. Šansu mi je pružio Marko Nikolić, video me je kao neku treću opciju uz Đurđevića i Leonarda. Kao dete škole me je polako uvodio u prvi tim, ukazivao mi priliku u finišu meča, kako bih stekao iskustvo. Na zimskim pripremama sam imao ozbiljan razgovor sa njim, gde mi je on rekao da baš računa na mene, ali da ću šansu u prvoj postavi dobiti kada ode Đurđević na leto. Ali, do toga nije došlo, pošto je Nikolić otišao iznenada iz kluba nakon osvojene duple krune, a umesto je njega je došao Đukić, pa sam morao sve ispočetka.
MIROSLAV ĐUKIĆ
“Na letnjim pripremama je sve krenulo sjajno po mene, dao sam dva gola protiv Kopenhagena, sjajno iskoristio šansu zbog izostanka Tavambe koji je imao probleme sa papirima. Delovalo je da se sve namestilo dobro po mene, Kopenhagen igra Ligu šampiona, a ja im dam dva komada. Ali, na naredne dve – tri utakmice, mene više nema nigde. Ne dobijem ni tri minuta na terenu. Ne znam da li je Đukić imao neku svoju viziju, zbog čega me nije stavljao u ekipu. Nisam ni ja očekivao da igram od početka, ali nadao sam se bar nekoj minutaži. To se nije desilo ni kasnije kada smo ušli u Ligu Evrope, ni u našem prvenstvu. Imao je neke svoje zamisli, i ja ne želim da mešam u to. Dao mi je šansu protiv Rada, na šta sam ja postigao gol u finišu, a zatim me je u finišu utakmice sa Dinamo Kijevom u Ligi Evrope pri rezultatu 2:3 ubacio, ali tada nisam mogao ničemu da doprinesem, pošto je ekipa već bila u “daunu” nakon što smo prokockali prednost od 2:0. To je bio i moj kraj u Partizanu, pošto sam dobio ponudu iz Belgije od Klub Briža.
BELGIJSKI PAKAO
“Sve je bilo dogovoreno sa Klub Brižom, pričao sam sa Iviceom Ilievim, rekao mi je da je sve završio, a Partizanu bi pripalo oko 800.000 evra za moj transfer. Zbog toga nisam ni krenuo pripreme sa Partizanom, jer je sve bilo gotovo sa Belgijancima. Otišao sam naknadno, da bih trenirao, ali ne sa timom već sam, tako da niko nije ni obraćao pažnju na mene. Kada je došao dan odlaska u Belgiju, počinje “pakao”. Prvo zaboravim pasoš u Beogradu, pa se vraćam po njega, u Cirihu na presedanju za Brisel, počne neko nenormalno nevreme, kiša, vetar… Otkazano 25 letova, izgubili mi kofer na aerodromu. Mi kasnimo na utakmicu, a let nam pomeren za sutradan. Sve se tada urotilo protiv mene, kao da mi nije bilo suđeno, a kada smo stigli tamo su ljudi koji su radili transfer izjavili da smo ispali neozbiljni jer smo zakasnili na utakmicu, pa bi bilo možda bolje da odem u Lokeren na pozajmicu, koji će mi dati iste uslove. To bi čak i bilo bolje za mene, jer je klub manji, manja konkurencija, igrao bi više i tako napredovao.
AFERA
“Dve, tri nedelje mi je trebalo da uđem u ritam u Lokerenu, a onda je sve krenulo dobro. Debitovao sam protiv Standarda, odigrao odlično pola sata, nakon toga dolazi Klub Briž i ja im dam gol. Sve ide super, ja srećan, a onda se desi ona afera u Belgiji zbog nameštanja. Tim odjednom u rasulu, privode trenera, u klubu se diže panika, odlaze igrači, ma haos. I tada smene tog trenera i dovedu nekog Islanđanina, koji krene da “gura” neke svoje igrače, zatim i on ode, pa dođe Norvežanin sa svojim metodama. Ja sam tako za deset dana, prošao put od prvog špica do treniranja sa rezervnim timom. Do pre toga je bio sa mnom na “brate moj”, ne znam šta se desilo u međuvremenu, iznameštalo se sve protiv mene. Tada sam znao da je sve gotovo, odradio sam pripreme u Španiji, odigrao nešto malo, ali je klub tonuo sve dublje i dublje i na kraju ispao iz lige.
ŠPANIJA
“Pojavio se Kadiz, kraj prelaznog roka, borili su se za Primeru te godine. Iznenadio sam se koliki je kvalitet te lige, mislio da je lakša od belgijske prve. U timu su bili igrači koji sada igraju Primeru, tu je bio i Dejan Lekić, imali smo mnogo napadača. Ponovo sam imao čudnog trenera, koji je znao da me izvadi iz igre nakon poluvremena koje odigram sjajno. Nikad nisam imao takvog trenera, prava misterija. Ni sa kim nije razgovarao, ni “dobro jutro”, ni “dobar dan”. Imao je neki svoj sistem, ali mu je uspeo, pošto je uspeo da uđe u Primeru na kraju. Ponovo nisam bio u planovima, pa se pojavila nova pozajmica – Kartahena.
TREĆA LIGA I KORONA
“Nisam baš bio zadovoljan, iz prve, u drugu, pa u treću ligu, za manje od godinu dana, ali sam se iznenadio koliko je to organizovan klub. Igrao sam dobro tamo, gotivio me je trener Urugvajac, ali pošto “nemam sreće”, ode i on iz kluba – u čuveni Nacional. Onda se pojavila korona, prekinula se sezona, a raspored na tabeli ostaje takav kakav je bio do prekida. Ja sam imao pauzu četiri meseca. U Španiji je sve bilo zatvoreno, nisi mogao da izađeš na ulicu. Ne možeš kući da treniraš, baš sam bio poludeo od svega toga. Nisam znao šta ću, bio sam zatvoren mesecima, međutim, prošlo je i to. Vratio sam se u Kadiz, klub ušao u Primeru, a u klubu potpuni haos. Na treningu 45 igrača, trener hoće samo 25. Klub nije ispao fer prema meni, kasnile su plate, niko nije hteo da mi kaže o čemu se radi, pošto nisam bio u planovima trenera. Moram da platim hotel, a plata mi kasni po dva meseca. Do zadnjeg dana prelaznog roka sam bio u Kadizu, čekao da dobijem raskid ugovora i sav novac koji mi duguju, nisam hteo da idem na pozajmicu. Na kraju su mi na pola sata pre kraja prelaznog roka raskinuli ugovor, što sam ja sve vreme čekao, kako bi bio slobodan igrač.
ČUKARIČKI
“Došla je ponuda od Sidneja, zvao me je Ninkovićev kum, ali nisam hteo da idem u Australiju, mlad sam još, gde ću posle odatle… Onda se pojavio Čukarički, zvala je i Vojvodina, čak mi je Lalatović rekao da mu je krivo što nisam došao u Novi Sad. Razmišljao sam o Čukaričkim i prelomio. Organizovan klub, dobra ekipa, forsiraju se mladi igrači. Na kraju je sve dobro ispalo, potpisao sam ugovor do 2025. godine. Dao sam devet golova ove polusezone, a pre toga nisam dao gol 13 meseci. Nisam pogrešio, napravio sam odličan potez i plan mi je da baš još jednu celu sezonu provedem u Čukaričkom. Sviđa mi se u Čukaričkom, stavio sam sebi cilj da je sve preko 10 golova sjajno, a ja sam za nekoliko kola dostigao tu brojku.
PONOVO PARTIZAN?
“Ne znam. I bih i ne bih. Da sam ostao u Partizanu kod Đukića pa posle Mirkovića i Sava, ko zna šta bi bilo… Možda bih napravio veliki transfer, a možda bih se i ugasio tu. Čini mi se da ću pre da se “prodam” iz Čukaričkog, nego iz Partizana, a ne bih se vraćao i zbog nekih ljudi u klubu koji su i dalje tu. Čak su me i zvali pre Čukaričkog, Stanojević je hteo da me dovede, ali Iliev nije dao jer je imao Bajbeka kao svoje pojačanje, a svi smo videli kako je prošao.
Piše: Nikola Husein
Popio otkaz na klupi Vojvodine: Uprava mu spremila šut kartu, Lalatović se odmah oglasio!
Komentari (0)