Čudni su putevi fudbalski…
Mnogi nisu uspeli iz raznoraznih razloga, a neki jesu samo jer su bili istrajni, ali i imali i dosta sreće.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Otprilike je takav slučaj sa Tomom Menijeom, sadašnjim desnim bekom Borusije iz Dortmunda, a u mlađim danima, napadačem Virtona iz Belgije.
Imao je dosta problema sa povredama, zbog čega ga je Standard iz Liježa otpisao, i ne samo zbog toga, priznao je Menije u jednom intervjuu.
– Rekli su mi: “Loš si”. A-ha-ha. Ali nisam bio toliko koliko loš koliko nisam bio za život u tim fudbalskim akademijama. Meni su bile potrebne društvene aktivnosti, druženje… A ovamo 24 časa sa istim ljudima. Na času, na treningu, preko vikenda… Nije to život – kaže Menije.
Tada 15-godišnjem Menijeu “šut-karta“ u Liježu nije tako teško pala. Pomirio se sa tim da će živeti normalan život, ići u redovnu školu… Otac – i sam propali fudbaler – toliko se ipak razočarao da mesecima nije želeo da sa sinom govori o fudbalu. Majka je bila smirenija, mada sasvim odlučna: ubedila je sina da istraje, poslala ga na probu u Virton, na prvom meču Toma daje šest golova (mada na Vikipediji piše 10) i dobija ugovor.
Daleko od toga da je tu bio kraj, u prvoj sezoni Vitron ispada u treću ligu, sa tom platom ne može se živeti… Menije je morao da nađe posao. Poštar, pa fabrika. Sve dok na dve utakmice protiv Liježa nije postigao četiri gola.
Jedan je bio spektakularan, rabonom, i kao što to biva zavrteo se po Jutjubu, pa se za Menijea pročulo širom Belgije.
– Dao sam neke golove koji su postali senzacija na Jutjubu. To je sve pokrenulo, zaista. Za sve kasnije transfere dugujem zahvalnost Jutjubu – smeje se fudbaler.
Tih dana Menije je nastupao kao napadač i hteli su ga golovi. Time je skrenuo pažnju većih belgijskih klubova na sebe, a 2011. Klub Briž ga je kupio za 200.000 evra, da bi potom prešao u Pari Sen Žermen pet godina kasnije.
Ipak, nikada nije zaboravio kako je sve počelo, ni sve muke koje je proživljavao kao 18-godišnjak.
– Sledeći put kad vam poštar dođe na vrata, bar mu se nasmejte, možda ga ponudite šoljom čaja. Verovatno je imao težak dan – prisećao se nedavno Toma.
“Ustaneš u pet ujutru i kreneš pre no što sunce izađe. Možda je zanimljivo u Njujorku ili Londonu, ali ja sam iz malog sela u kome su kuće razbacane. Pljušti kiša, parkiraš kola, penješ se 50 metara do poštanskog sandučeta, ostaviš poštu, nazad do kola i voziš do sledeće kuće – 10 metara. I opet parkiraj, izađi, šetaj… Bio sam toliko umoran da bih posle prespavao celo popodne – otvoren je on.
Izdržao je dva meseca pre nego što se prebacio na fabriku automobilskih delova u Sen-Gobenu.
“Opet ustaješ u pet, doručak, vozim pola sata do posla. Fabrika toliko velika da kolima moraš na drugu stranu. Popiješ kafu, smena počine u šest. Ja sam radio u sektoru za sklapanje šoferšajbni. Radili smo sve velike marke: mercedes, reno, sitroen, opel… Moj deo posla je bio da ih utovarim na kamion pre no što ih pošalju u Kinu, Francusku i Rumuniju. Takođe sam i primao narudžbine. Tako do dva sata, pa na trening. Nikad neću zaboraviti kolege, postali smo veliki prijatelji, bili su veliki fudbalski fanovi, znali su ko sam i pre no što sam se tamo zaposlio. Posle su išli na Virtonove utakmice.
Pa zamislite samo šta sam trpeo kad dođem u ponedeljak ujutru na posao: “Čoveče, pa ti si prokleto užasan”. Ali dobro, i to je deo posla, zar ne“, smeje se Menije, koji se prisetio ove fantastične priče.
Koliko je uspeo kao fudbaler, govori i podatak da je za reprezentaciju Belgije, dosad nastupio 46 puta, a dao je i sedam golova.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)