Osim što ga naša publika pamti po zapaženim ulogama u serijama “Red i zakon”, “Kasl”, “Havaji 5-0”, “Odstrel”, Džek Dimić je na ovim prostorima posebno interesantan zbog uloge Nikole Tesle u filmu “Teslin narod”koji se prošle godine kvalifikovao za Oskara u kategoriji dugometražnog dokumentarnog filma i tako postao zvanični kandidat za ovu najveću filmsku nagradu.
Pred put u Srbiju, razgovarali smo o novim ulogama u serijama u našoj produkciji, ali i o tome šta kaže o životu van interneta, o velikoj svetskoj pošasti zvanoj rijaliti i o tome ko je genije novog milenijuma.
Uskoro ponovo dolazite u Beograd kako biste snimali seriju “Tri brata”. O čemu je reč?
Serija “Tri brata” je u predprodukciji i igram Luku Petrovskog, kontroverznog čoveka koji je davno napustio bivšu Jugoslaviju, obogatio se u Nemačkoj, a zatim se ponovo vratio i udružio sa ljudima koji se bave određenom vrstom kriminala. Ne mogu mnogo da otkrivam, ali serija je odlična i ukazaće na razne oblike društvenih devijacija.
Imate i ulogu u seriji “12 reči”rediteljke Jelene Stolice koja je poznata po dokumentarističkom pristupu. Vaša uloga približava nam biznismena Mladena Uroševića. Koliko je to realna slika stvarnosti?
Ne znam koliko je to realna slika srpske stvarnosti, jer ne živim tamo, ali “12 reči” je ozbiljna serija i, Urošević, kao i Petrovski u “Tri brata”, jeste jedan kontroverzan lik, srpski biznismen koji ima prilične probleme sa zakonom. Prvi deo smo već snimili, a nastavljamo kada tokom marta dođem u Beograd.
Sa monodramom ”Oj živote” gostovali ste na različitim kontinentima. Kako reaguje različita publika i kolika je verovatnoća da će danas neko otići na odsluženje zatvorske kazne umesto osuđene osobe i koji bi to mogli biti motivi?
Monodramu igram uvek na maternjem jeziku, sa autentičnim bosanskim dijalektom iz okoline Travnika, onako kako je Josip Pejaković originalno i napisao. Trudim se da radim baš na tom dijalektu, iako nije moj, jer sam poreklom iz severozapadne Bosne, ali navikao sam da kada radim likove nastojim da prikažem sve moguće detalje. Srećan sam kad me publika prihvati, gde god da je radim, ali moram da kažem da sam adaptirao zaista odličan tekst. Način na koji sam ja to učinio jeste malo drugačiji nego što je sam autor radio pre četrdesetak godina, ali reakcije publike su uvek takve da su stvarno podstrek da nastavim i da mi kao čoveku “sa druge strane scene” bude sve draže da je radim.
Ova monodrama biće odigrana i na Malti gde ćete gostovati na Kongresu malteško-srpskog prijateljstva. O čemu je reč?
Da, sredinom marta sam gost na Kongresu malteško-srpskog prijateljstva. Igrao sam Teslu u nekoliko navrata pa ću na ovoj manifestaciji govoriti kroz njegov lik, a biće prikazan i film “Teslin narod, Željka Mirkovića koji je kvalifikovan za Oskara prošle godine, u kategoriji dokumentarno-igranog filma. Narednog dana, takođe na Malti, igram “Oj, živote!”, nezavisno od ove manifestacije i radujem se novim susretima sa publikom.
Rijaliti je forma koja je doživela planetarnu razmeru. Postoji li opasnost da ugrozi sedmu umetnost?
Ne postoji opasnost da ugrozi bilo koju umetnost jer umetnost je, po mom mišljenju, najveća instanca ljudskog izražaja otkad postoji civilizacija. Rijaliti forma je nešto najgore što je moglo da nam se desi, ne samo nama umetnicima, već i konzumentima umetnosti, gledaocima, publici, širokim masama. Vrlo je to poražavajuće za civilizaciju koja, kako vreme odmiče, treba sve više da napreduje i svešću i moralom, međutim, rijalitijem se sve moralno i svesno što smo postigli samo iznova vraća unazad. Umetnost nije ugrožena, ali jesu ljudski životi, duše, ljudski umovi, ugroženo je sve ono što smo hiljadama godina izgrađivali na sebi. Rijaliti program je isuviše pristojan naziv za to, ja bih najradije to krstio prljavštinom u svakom smislu, duhovnom, moralnom, intelektualnom. Nadam se da će jednog dana prestati da se širi kao pošast i da će biti uvedeni zakoni protiv toga, koji već uveliko postoje u Americi gde tako nešto ne može da bude emitovano na nacionalnoj frekvenciji kao kod nas.
Kakav stav imate prema društvenim mrežama?
Dejvid Bouvi je u jednom od poslednjih intervjua pred smrt rekao da postoji svet pre interneta i posle interneta i u potpunosti se slažem. Društvene mreže kao forma komunikacije za mene jesu veoma pozitivna stvar, smanjuju razdaljine između ljudi i kontinentalne barijere, ali tu su i razne zloupotrebe, lečenje frustracija, ugrožavanje ljudi…Naročito su društvene mreže mač sa dve oštrice za ljude koji se bave javnim poslom jer tzv. samopromocija ljudi koji najčešće nisu ostvareni na profesionalnom i privatnom planu vodi ih u potpuno druge smerove, i njih same i njihovu publiku. Podržavam društvene mreže kada ih umetnik koristi da prikaže svoju delatnost i svoj talenat, ali kada to ode u preveliko otkrivanje privatnog života, zanemaruje se i njegov umetnički kvalitet, ako ga ima, i sve nadalje postaje degutantno.
Da li su one zaista omogućile ”običnim” osobama da osete neku vrstu popularnosti?
To je stvarno naličje društvenih mreža jer, kako kaže moj otac, samo budala danas želi da bude popularna bez pravog razloga. Međutim, pojedini ljudi misle da nije abnormalno obelodaniti svaku životnu i dnevnu aktivnost do detalja. Svako ko drži do sebe treba da čuva privatnost, a posebno kada je reč o javnim ličnostima. U suprotnom, po mom mišljenju, svako ko nudi svoju privatnost na društvenim mrežama, radi u korist svoje štete.
Tesla je junak i 21. veka. Glumili ste ovog genijalca u nekoliko navrata. Koji izvori su bili za vas najvažniji dok ste se pripremali?
Ne otkrivam nikada proces svog rada dok pripremam likove, ali mogu reći da je bio veliki izazov i da sam koristio mnoge materijale, od knjiga, preko intervjua koje je davao, do njegovih misli, citata…Dugačka je to priča. Pronalazio sam načine da dođem do raznih detalja iz njegovog života, da ga što bolje upoznam i da mu se približim. Nigde, recimo, nisam pronašao snimak njegovog glasa, pa mi je to dodatno bilo intrigantno da zamislim kako je mogao da govori. Da, igrao sam ga u nekoliko navrata, a priželjkujem i da se ostvari zamisao ruskog reditelja Sergeja Karpuhina o filmu o njegovoj ljubavi prema Ketrin Džonson.
Ko je za Vas genijalac novog milenijuma?
Genijalac je svako ko opstane, preživi, sačuva svoju slobodu, razum, svoju svest i svoj duh u ovim suludim vremenima novog milenijuma.
Kakvi su Vaši dalji planovi?
Da se sutra ujutru probudim (smeh).
Sanja Vuletić
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)