Time su se pre Ramadanija “poigrali” u Španiji Mesi i Ronaldo, a u svoje vreme su Bekenbauer i Beker smislili kako da pobede nemačke propise.
Dijagnoza, koju su španski islednici postavili Faliju Ramadaniju i Nikoli Damjancu ne treba da se shvati kao menadžerska bolest. Njih dvojica su fudbalski menadžeri, a među svetom s vrlo dubokim džepom prilično je rasprostranjeno da se driblaju poreski paragrafi.
Takvih pokušaja ima i među delatnicima u drugim oblastima, naročito u onima, koje donose visoke prihode. I nijedan preduzetnik se laka srca ne odriče u korist države od onoga što je zaradio.
Nedavno su junaci takve serije bile najveće fudbalske zvezde. I Mesi, i Ronaldo, i Murinjo su osuđeni zbog utaje poreza, čak i na zatvor, ali nisu ni minut bili iza rešetaka, jer su mogli da plate da ne robijaju. I da vrate Španiji određeni deo onoga što je ona kroz zakone odredila da joj pripada.
Zanimljivo je svojevremeno bilo driblanje Bekenbauera i Bekera s nemačkim poreskim propisima. Čuveni fudbaler se kao poreski obveznik tada prijavio u Austriju, jer je tamo država uzimala za sebe gotovo upola manje od otadžbine slavnog fudbalera. A najbolji nemački teniser svih vremena bio je još veći Kir Janja – on se prijavio da živi u Monaku, pošto je ta minijaturna država raj za one koji ne bi da plaćaju caru carevo.
MONFISE, LUZERU! Francuz imao Novaka u šaci, a onda je Srbin uradio nemoguće! (VIDEO+FOTO)
U našoj državi je utaja poreza sportistima i onima, koji su u nekoj vezi sa sportom (funkcioneri, menadžeri i slično) tek relativno nedavno mogla da padne na um. Pre rata se kod nas veličao amaterizam (takav je bio i Međunarodni olimpijski komitet, koji je kažnjavao sportiste ako su za bavljenje sportom ikada uzeli neku paricu, pa su poznati slučajevi s Torpom, Indijancem koji je briljirao na Olimpijskim igrama 1912, ili Nurmijem, jednim od najčuvenijih trkača). Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu još se strože suzbijao profesionalizam, jer je tako bilo i u Nemačkoj.
Po stvaranju socijalističke države amaterizam je, takođe, imao svu podršku države, koja je profesionalizam prikazivala kao kvarenje sporta u kapitalizmu. Doduše, klubaštvo je brzo uzelo maha, pa su političari, u skladu s time dokle im je dosezala moć, na ovaj ili onaj način pomagali svojima, ako ništa drugo bar su zatvarali oči za razna mešetarenja.
Fudbalska priča godine! Od niželigaša do osmine finala Lige Evrope! (FOTO+VIDEO)
Istina, u to vreme se nije mešetarilo zbog ličnog interesa (pare su, ionako, bile male), nego da se neki sportista ubedi da promeni klub, da se osvoje važni bodovi i tako dalje. Velike afere su izazvali, na primer, prelasci fudbalera Zebeca iz Zagreba u Partizan i Beare iz Hajduka u Crvenu zvezdu, a pravu eksploziju je izazvala skrivena borba „večitih rivala” da privole sebi Ostojića iz niškog Radničkog. Zbog takozvanih crnih fondova tada su svoje karijere završili Aleksandar Obradović (Crvena zvezda) i Hugo Ruševljanin (Partizan). Istina, kasnije im je omogućeno da rade u fudbalu, ali njihov zenit je prošao.
Od kada i kod nas para vrti, gde burgija neće nastaju uslovi da i džepovi imaju duplo dno, to jest da se prikrivaju prihodi ostvareni legalno od bavljenja u sportu. Na primer, o tome koliko je plaćeno za nekog igrača ili dobijeno za njegovu prodaju uglavnom mora da se veruje zvaničnim osobama na reč, jer nekako nije pristojno da se pokaže i dokaz, to jest ugovor.
“NADAO SAM SE DA ĆE PROMAŠITI SERVIS”! Novaku žao Monfisa, imao je i povredu…
O nameštanjima rezultata kod nas se uvek pričalo. Ponekad se šuška o tome, ponekad se unapred upire prstom. A od kada su uvedene kladionice iznad svakog rezultata lebdi znak pitanja.
Razume se, ovo nadmudrivanje sa zakonom i sportskim načelima nismo mi izmislili. Jednostavno, i našu zemlju zapljuskuju talasi, koji krenu s debelog mora. Fifa se, recimo, preobratila u multinacionalnu kompaniju. Današnji sportski razvoj je nezamisliv bez menadžera od kojih su neki pravi trgovci robljem. Pokupe iz siromašnijih država darovitu decu i nude je bogatijim klubovima po svetu. Time su zadovoljni roditelji, zadovoljna su i deca, jer kako rastu tako sve više zarađuju lepe pare, a zadovoljni su i menadžeri, pogotovu ako je kupoprodaja što češća. Odgovara, takođe, i Uefi, pa zato takozvani prelazni rokovi umesto nekadašnjih desetak dana, sada traju i po tri meseca (zimski je nešto kraći).
Lovu u mutnom pogoduju i društveno-političke okolnosti. Posluje se po celom svetu, velike sume novca se prebacuju iz jedne u drugu zemlju, majka firma osniva kćerke firme, pa onda one dižu na noge svoje roditelje i babe i stvaraju se zamršeni rodbinski odnosi u kojima je teško da se odgonetne ko pije, a ko plaća.
Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs
Komentari (0)