Dragica Radosavljević Cakana decenijama je sinonim za dobar glas, vitak stas i odmereno ponašanje na estradi, a iako je o svom životu dosta govorila, tek je sada, u intervjuu za Objektiv, otkrila detalje koji su dosad bili nepoznati javnosti.
Zanimljivo je da je Cakanin početak vezan za Ivana Milinkovića, bivšeg pevača grupe Legende.
“Sa 14 godina sam dobila nagradu „Zlatni akordi Kosova”, a sa 16 sam proglašena za zlatni glas Kopaonika. Posle srednje škole došla sam u Beograd i učlanila se u KUD „Lola”, a nešto posle toga upoznala sam Ivana Milinkovića, danas pevača grupe Legende, i dovela ga u „Lolu”. On je mlađi od mene, ja sam već neko vreme bila na sceni. Došao je i pridružio nam se kao novi član u Elektronskoj industriji. Nastupali smo zajedno, a onda je on odlučio da se bavi operom i upiše akademiju. Međutim, vrlo brzo me je zvao, budući da smo u to vreme radili sa Stanišom Stošićem. Pretpostavljam da je Staniša prvo preporučio Ivana, pa kad je on odbio, zvali su mene da pevam pretkoncert Lepoj Lukić. To su bili glamurozni koncerti i nikada neću zaboraviti to iskustvo”, kaže Cakana na početku.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Da li je u vašoj karijeri bilo nemilih događaja?
“Jedina loša situacija desila mi se pre nekoliko godina, kada je trebalo da pevam na Floridi. Ali za to ne krivim nikog drugog nego isključivo sebe, jer verovati našim ljudima u inostranstvu danas je jako problematično. Posle tog događaja sam se zarekla da nikad neću tako pogrešiti.”
Ko vas je toliko razočarao?
“Jedan sveštenik. Moj muž ima rođenu sestru, koja živi u Njujorku, pa sam zato i odlučila da idem na događaj u organizaciji pravoslavne crkve na Floridi. Mesto se zove Nort Port. U životu nisam upoznala našeg sveštenika koji je pokvareniji od tog tamo, zove se Saša Đurđević. Prvo sam doletela iz Njujorka za Floridu i tamo su nas dočekali neki ljudi, koji su mene i mog supruga odveli u tu crkvu, gde se ta manifestacija održavala godinama. Tamo smo bili Radiša Urošević i ja. Radiša je tamo nastupao dugi niz godina.
Šta se dogodilo?
“Niko me nije dočekao, morala sam da se presvlačim u porti crkve, niko me nije pitao da li sam gladna ili žedna. Nije mi ulazilo u glavu da se to meni dešava. Taj sveštenik je organizovao celu svoju porodicu da radi za njega, od pečenja roštilja do spremanja nekih budalaština. Na sve to ja, koja sam došla iz Srbije da pevam i uveličam tu proslavu, morala sam da platim ručak i kafu. To je van svake pameti. Pored toga, slagao me je za honorar. isplaćeno mi je mnogo manje novca nego što smo se dogovorili. Da ne pričam o tome da je taj sveštenik odlučio da prenoćimo u kući neke porodice koja je tu živela, a sećam se da je ćerka tih ljudi bolovala od karcinoma. Tu smo morali bukvalno na prstima da hodamo. On je organizovao neke ljude da nas prevezu na aerodrom i zaputili smo se u Njujork, gde nas je čekala suprugova sestra, koja nije mogla da dođe sebi od šoka kad je čula kroz šta smo sve prošli. Za 35 godina karijere, to je jedna jedina neprijatna situacija koja mi se desila u momentu kada sam već imala lepe godine i izgrađeno ime. Taj narod tamo je bio fantastičan. Ja sam stvarno za ta dva dana odradila posao, što se kaže, rudarski.”
Piše: Tanja Svilanović
OSTATAK OVOG INTERVJUA, ALI I MNOGE DRUGE PRIČE MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 13. APRIL
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)