Vakcina različito deluje na mutacije: Koji sojevi korone POSTOJE u Srbiji, a koje treba da OČEKUJEMO

Jedan soj je dominantan

Foto: Tanjug/TANJA VALIČ/ bg

Za sada je u Srbiji potvrđeno samo prisustvo britanskog soja kovida 19, koji je dominantan, ali ne i afričkog i brazilskog soja, kaže profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, virusolog Aleksandra Knežević.

Profesorka Knežević objašnjava šta je karakteristično za svaki od tri najpoznatija soja – britanski, južnoafrički i brazilski, kad je u pitanju brzina širenja, težnina kliničke slike i kakva je efikasnost postojećih vakcina protiv njega.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Britanski soj

“U Srbiji je jedino dokazan britanski soj, koji sada dominira među pozitivnim pacijentima i prisutan je kod više od 80 odsto njih”, kaže Knežević.

Objašnjava da je kod ovog soja potvrđeno da se, zbog mutacija koje poseduje, brže širi u svim zemljama pa i kod nas.

Ovaj soj je najprisutniji, pogotovo na tlu Evrope, zbog čega je o njemu sprovedeno i najviše istraživanja. Kada se pojavio postojale su pretpostavke da je i do 70 odsto lakši za prenošenje, dok je kasnije istraživanje Javnog zdravlja Engleske procenilo da je to između 30 i 50 odsto. Virusolog Knežević objašnjava da do sada nije potvrđeno da ovaj soj utiče na nešto težu kliničku sliku.

“Postoje neki preliminarni podaci da utiče na nešto težu kliničku sliku, ali nema pouzdano potvrđenih podataka. Ne postoje precizno definisane studije sprovedeno na dovoljno velikom broju ispitanika”, objašnjava.

Ono što studije jesu potvrdile, kako kaže, je da u odnosu na britanski soj Fajzerova i Modernina vakcina nisu kompromitovane, tj. da pružaju isti nivo zaštite.

Južnoafrički soj

Južnoafrički soj kovida 19 registrovan je u zemljama u okruženju – Hrvatskoj i Sloveniji, podseća Knežević i dodaje da su ga u te zemlje doneli ljudi koji su bili na afričkom kontinentu.

Ne postoje, međutim, podaci da je ovaj soj prisutan u Srbiji.

Što se tiče brzine širenja, ona je, kako kaže, slična kao kod britanskoj soja, a takođe nije utvrđeno ni da izaziva težu kliničku sliku.

Postoje, međutim, indicije da neke od postojećih vakcina imaju slabije dejstvo.

“Što se tiče južnoafričkog soja, preliminarni podaci pokazuju da je vakcina nešto maje efikasna”, objašnjava Knežević.

Kako su krajem februara saopštile kompanije Fajzer i Biontek, studija koju su radili naučnici dve farmaceutske kompanije i Univerziteta Teksas (UTMB) pokazala je da bi južnoafrički soj kovida 19 mogao da smanji zaštitu koju pružaju antitela razvijena na podsticaj njihove vakcine za dve trećine, ali da to ne znači da je vakcina neefikasna protiv te mutacije.

Brazilski soj

Utvrđeno je da se ovaj soj iz zemlje u kojoj je nastao, do sada proširio u Meksiko, Kolumbiju, kao i da je stigao u Evropu – u Belgiju i Švedesku. Profesorka Knežević kaže da se u Srbiji ispituju varijante virusa, ali još uvek nije dokazano prisustvo brazilskog soja, što ne znači da ne može da se pojavi.

“Postoji opasnost da brazilski soj dođe kod nas, samo je pitanje dinamike kretanja ljudi. Da li neko ide u Brazil, da li je bio u kontaktu sa nekim ko može da donese”, kaže.

Objašnjava da ovaj soj ima određenu kombinaciju mutacija i specifičnosti kao britanski, ali i određene specifičnosti koje se poklapaju sa južnoafričkim.

“Znamo da tri soja imaju slične mutacije koje utiču na brzinu širenja, koja je kod svakog od ta tri soja slična”, objašnjava.

Podvlači da je najveća bojaznost da kod novih sojeva koji se pojave vakcina ne bude dovoljno efikasna.

“Zato Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se prate sojevi u zemlji, što u Srbiji i radimo. Da bi se videlo koje su prisutne mutacije i da li pojava neke od njih kod većeg broja pacijenata može da utiče na efikasnost vakcine.”

Izvor: Glas Javnosti

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar