Glumica Merima Isaković imala je karijeru koja obećava, ali je nakon teške saobraćajne nezgode morala da se oprosti od glume i poslednjih decenija živi na Novom Zelandu gde radi kao klinički psiholog.
Pažnju na sebe skrenula je kada je iznela šokantne tvrdnje o glumcu Branislavu Lečiću i optužila ga za s**sualno uznemiravanje, o čemu možete čitati OVDE.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Domaća publika je Isakovićevu imala prilike da gleda u filmovima “Jovana Lukina”, “Neka druga žena”, “Ljubav i bes” i predviđali su joj blistavu karijeru. Ipak, 1980. godine došlo je do kobne nesreće posle koje je ostala invalid.
Legendarna srpska glumica progovorila o Lečiću: Otkrila ISTINU posle 40 godina (VIDEO)
“Radim kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog (u ovo vreme online) ili superviziram studente-interniste koji su na kliničkoj praksi. Koristimo Zoom, Facetime ili Viber, u zavisnosti šta klijentima najviše odgovara. Radim iz moga stana tako da je moje razmaženo kučence stalno sa mnom. Ponekad viri u ekran i klijenti to jako vole da vide. Tek joj je pet ipo meseci. Zove se Luna, a ja je treniram da bude terapeut-kučence. Predivna je, blage naravi, svi je u naselju znaju i vole. Nekoliko večeri u nedelji i svakog vikenda provodim divno vreme sa mojom decom: sinom i snajom. Često dovedu svoje bliske prijatelje pa onda kuvamo, družimo se, pričamo. Toga nikad dosta”, rekla je ona za Serbian Times.
“Srećom sam okružena okeanom, pa moja velika terasa kao da visi nad talasima. Kako sam sada stalno u stanu, imam vremena da se igram sa cvećem pa su saksije sve u krug oko terase. Posadila sam dosta cveća i minijaturnog voća, koje mi miriše na naše gorje i primorje, kao na primer: bugenvilije, ruže, magnolije, kamelije, smokve, a onda ono koje miriše na moj Novi Zeland: fidjoa, lime, crvena pomorandža, ruzmarin, bosiljak. Kada ne radim, ili u pauzi između seansi, igram se baštovanluka. Pričam sa cvećem, a sa voćkama pupoljcima. Neizmerno volim talase i ptice, taj neposredni miris mora. Kao da živim harmoniju prirode. Ponekada nam uplovi porodica delfina. Prekoputa terase je maleno poluostrvo sa krošnjama punim ptica. Do prošle godine sam mnogo radila, od ranog jutra do kasno u noć. Koliko god da je u mom stanu divno, dešavalo se samo da prespavam od ponoći do pet, šest ujutru, pa onda na kliniku. Od 2013. do 2019. godine sam letela skoro svakog vikenda do Kambere u moju prvobitnu kliniku. Godinama sam živela između dva gradića koja volim: Kambera koja je na jezeru u kontinentlnom pojasu planina, u brdima dva sata vožnje od tri velika skijališta, a Zlatna Obala kao tanki pojas priljubljen uz samu plažu nepreglednog okeana. Kontrasti. Divni i dramatični”, dodala je ona za pomenuti medij.
“Uz sve to, najviše vremena provodim radeći kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog. Moji klijenti su divni ljudi koji imaju hrabroti da zatraže pomoć i odaberu put promene, putovanje ka poboljšanju. Do nedavno sam radila šest, a nekada i svih sedam dana u nedelji. Punim srcem. Zato mi je jako važno ovo divno harmonično okruženje. Puno radim sa klijentima u kontekstu kompleksne traume koja se desila jednoj osobi, parovima, porodicama. Radim i na testiranju kognitivnih i emocionalnih poremećaja koji su živote mojih klijenata poremetili, iskomplikovali, otežali. Videla sam mnogo, mnogo suza koje me duboko dotiču. Ali i dosta osmeha. Nikada nisam umorna kada sam sa mojim klijentima. Ipak, morala sam nedavno da priznam da i moje telo traži više sna i da je mudrije da taj poziv i poslušam. Sada manje radim i konačno imam više vremena za neka davno željena slikanja, pisanja, moju bašticu i kuću”, navela je dalje Merima.
U Beogradu je živela do 1996. godine, a nakon toga je odlučila da napusti Srbiju.
“Glumu sam upisala kada mi je bilo sedamnaest godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam želela da studiram i medicinu. Pre saobracajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Glumu sam pocela studirati u klasi Ognjenke Milicević, ali sam posle snimanja filma “Ljubav i bijes” prešla u klasu profesora Milenka Maricica. Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenic. Prvu filmsku ulogu dobila sam sedamdeset i sedme u filmu “Ljubav i bes”. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid”, rekla je tada glumica.
Komentari (0)