Ovo na mom licu nije osmeh ludaka, nego osmeh ispunjenog dečaka. Ostavio sam svet jer tamo ne pripadam. Mogao sam da se oženim i imam decu, ali sam se prepustio Božjoj volji, a kada se prepustite, sve kapije vam se otvore. Moj život je ovde i tek sada ima smisla. Ja sam najveće čudo koje se desilo u manastiru Tumane, ovako započinje svoju priču Zoran Jevtić (58) iz Aranđelovca, nekada vlasnik prodavnice igračaka, a danas monah Zosim, koji se pre tri godine i mesec dana zamonašio u ovoj srpskoj svetinji kod Golupca.
Ekipa Objektiva imala je čast da poseti manastir Tumane, a u jednom od konaka koji se nalazi u crkvenom dvorištu, razgovarali smo i sa Zosimom, koji je, iako po godinama najstariji, doskora bio najmlađi monah u ovom svetom hramu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
DOBIO IME NAJVEĆEG TUMANSKOG ČUDOTVORCA
Pre manastirskog života, Zosim je bio sasvim običan čovek. Imao je prodavnicu igračaka u kojoj je radio punih 25 godina. Bio je srećan jer je najmlađe kupce činio srećnim.
– Svi znaju koliko volim decu. Ipak, posle četvrt veka poslovanja koje nije bilo baš uspešno, došao je Božji narod Kinezi i od straha zbog konkurencije, bio sam prinuđen da zatvorim radnju posle toliko godina. Deluje tužno, ali nije. Bog je tako uredio – kaže monah kome je iguman i starešina manastira Dimitrije Plećević dao duhovno ime Zosim po jednom od najvećih tumanskih čudotvoraca.
– Ponosan sam što nosim ime prepodobnog Zosima. Mnogi ljudi širom sveta dolaze da se mole nad njegovim moštima u našoj crkvi i mnogima je pomogao i iscelio rane u duši i na telu – priča kaluđer.
Piše: Sanja Radovanović
Nastavak ove priče pročitajte u sutrašnjem izdanju štampanog Objektiva.
Komentari (0)