Za tri dana, u četvrtak, subotu i nedelju, vakcinisano je više od 22.000 stranaca, koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala elektronske uprave. Mnogi građani iz zemalja regiona, a i stranci, došli su da iskoriste priliku i prime vakcinu protiv koronavirusa u Beogradu, ali i u Novom Sadu.
Ogromni redovi u srpskoj prestonici zabeleženi su za vikend ispred punktova za vakcinaciju kod Beogradskog sajma i BelExpo centra, kao i Novosadskog sajma. Jedna Hrvatica, Zinka Bardić, podelila je svoje utiske sa vakcinacije u Novom Sadu, a imala je samo reči hvale o procesu vakcinacije u Srbiji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Njene utiske o Srbiji i procesu vakcinacije kroz koji je prošla prenosimo u celosti:
Odgovaram odmah na pitanje koje mi svi postavljaju: koliko sam platila vakcine? Pa, nisam platila.
U istoj nedelji dok su uz svetla reflektora vakcinisali moje vršnjake, Plenkovića i Jandrokovića, koji su, uz to, ne tako davno preboleli koronu, vakcinisani su i moji roditelji u 80-ima. Predsednik koji se okomio na predstavnika hrvatskih Srba vakcinisan je odavno.
Dinamikom kojom vakcine pristižu i kojom se vaciniše u Hrvatskoj, u kasnu jesen bih mogla dobiti prvu, početkom sledeće godine drugu dozu. Nije mi se grebalo i žicalo naokolo. Jer vakcinisanje je jedan od temelja javnoga zdravstva koje počiva na solidarnosti mlađih sa starijima, zdravih s bolesnima. Nažalost, kod nas tako nije ispalo. Od prvoga dana vakcinisanja, a i inače. Ali, hajdemo mi na priču kako se vakcinisati bez da okrenete i jedan jedini telefon ili vučete nekoga za rukav.
Pre mesec i po dana moj partner je dobio od nekog srpskog kolege link na prijavu za vakcinisanje na e-Upravi u Srbiji. On ju je popunio. I nakon 45 dana stiže mu poziv za vakcinisanje na beogradskom sajmu AstraZenekom.
Da, Srbija ima sistem prijavljivanja putem eUprave već neko vreme. Istoga dana kad njemu stiže poziv, popunila sam i ja aplikaciju koja je krajnje jednostavna. Jedino morate znati ćirilicu (e moj Filipoviću).
Biraš jesi li srpski ili strani državljanin, ako si strani, upisuješ broj pasoša. Biraš kvačicom koju vakcinu želiš. Poklikala sam samo ona priznata u EU (AstraZeneku, Fajzer, Modernu), Rusa i Kineza sam preskočila. Biraš i opštinu u kojoj se želiš vakcinisati. Odabrala sam Sremsku Mitrovicu jer je najbliže od Bajakova (granice). I mislim se, ako i ja dođem tako za 45 dana na red – biće opet znatno prije nego dočekati red kod nas.
Međutim, već sledećega dana stiže mi e-mail u kojem me pozivaju za dva dana na vakcinisanje u Novi Sad, lokacija Novosadski sajam. Dan subota, vreme 13.50. Uz poziv, dobila sam formular (da, opet ćirilica) za popuniti (i pri dolasku imati isprintano, ide brže). Na njemu se nalazio i QR kod koji, shvatiću kasnije, otvara sva vrata. Odmah sam rezervirala termin za testiranje na “Štamparu”.
Premda vredni studenti na pultu za testiranje govore da nalaz stiže u roku 24 sata, znala sam, po iskustvu, da će rezultati testa stići do naveče. Pozvala sam sve prijatelje mojih godina i starije, podelila s njima link na aplikaciju. Moram priznati da sam tom prilikom saznala i da se dosta mojih poznanika i prijatelja vakcinisalo (ali da se ne zna), deo je bio i dosta podrugljiv. Prijatelj koji me odmah poslušao i popunio aplikaciju, pozvan je u roku nekoliko sati na vakcinisanje dan nakon mene, takođe na Novosadski sajam.
Spakovala sam osnovno (hrana, voda, lupoceti), otštampala PCR test potreban za prelazak granice i formular potreban za imunizaciju. Obeležila adresu Sajmišta na Gugl mapi, skinula je u offline format (da, postoji ta opcija, kao i opcija offline karata). Naime, pre ulaska u Srbiju, savetujem da ugasite “data roaming” inače se treba pripremiti za bankrot.
Krenula sam oko 9 ujutro, da me ne bi slučajno uhvatila gužva na granici. Naime, znam od prijatelja iz BiH da oni po pravilu vikendom dolaze da se vakcinišu u Srbiju, a deo ih gravitira prema Bajakovu. U dnevniku na jednoj televiziji govorili su da je moguć dolazak na vakcinisanje AstraZenekom i bez najave, odnosno poziva.
Nekadašnji auto-put Bratstva i jedinstva sa srpske strane je u mnogo boljem stanju nego što je donedavno bio. Putarinu plaćam karticom, premda sam imala nešto sitno zaostalih dinara s nekog od putovanja. Da se nađe, zlu ne trebalo. Ako ste komotniji pa bi do Novoga Sada celim putem po autoputu – onda do pred Beograd pa na autoput Beograd – Novi Sad. Ako preferirate najkraću kilometražu, onda skrećete u Sremsku Mitrovicu pa preko Fruške gore do glavnoga grada Vojvodine. Taj put sam izabrala.
Parkiranje, uzimanje dokumenata. Sunce predivno, ja u kratkim rukavima. Samo ću podići rukav i to je to. Uopšte mi nije jasno zašto to nisu svi oni koji su nam pokazivali svoja polu naga uglavnom loše uzdržavana muška tela. Na glavnom ulazu me policajac pita: koja vakcina?
Nakon što sam rekla AstraZeneka usmerava me levo da se javim sestrama. Ulazim u ogromnu halu, poput onih na Zagrebačkom velesajmu. U prednjem je delu puna stolica, potom idu stolovi sa sestrama, a u donjem delu paravani za vakcinisanje. Sve je vrlo skromno, ali besprekorno uredno. Sestra me upućuje u kabinu broj 10, poslednju s leva. Ispred mene dvojica. Već vakcinisani sede sa strane na stolicama i čekaju 15 zadanih minuta da prođe. Većinom su ljudi došli zajedno, uglavnom iz BiH, svih dobi. Najmanje najstarijih.
Međutim, čuju se i drugi jezici. Kad dolazim na red prva lekarka uzima moj formular, sva srećna da je popunjen. Stavlja mi oksimetar (uređaj za merenje zasićenosti krvi kiseonikom), meri temperaturu, pita za alergije i stalnu terapiju. Pita i u koju ruku želim vakcinu. Objašnjava mi moguće nuspojave. Krajnje detaljno i brižno kao da to govori prvi put u životu. Predaje me koleginici koja ima pripremljen špric, moli da opustim ruku i to je bilo to.
Ubod komarca je tri puta nezgodniji. Nije mi dopustila da slikam vakcinisanje. Kaže, nemojte se ljutiti, ali nije dopušteno. Odlazim do treće koleginice koja proverava na kompjuteru kontakte na koje će me pozvati na revakcinaciju za 12 nedelja. Štampa i dodaje mi papir s potvrdom o vakcinisanju i vrsti vakcine. Preostalo mi je još malo da odsedim, prošetam po novosadskom proleću i put kući. Kafići i restorani ionako ne rade. Radili su do pre desetak dana, ali zaraza usprkos masovnoj dostupnosti vakcina buja.
Po povratku, na srpskim vestima gledam gužve na granici, a posebno na punktovima za vakcinisanje stranih državljana. U Beogradu posebno. Mene su potpuno mimoišle.
I za kraj, odgovor na pitanje koje mi svi postavljaju: koliko sam platila vakcinisanje? Pa nisam platila, vakcina se ne plaća. Nigde na svetu. Više sam ostavila u “Andriji Štamparu” gde sam se testirala pre odlaska i opet ću za 12 nedelja nakon revakcinisanja, ali nije mi krivo.
Nadam se da će Hrvatska učiniti isto prema susedima kad (konačno) dobije svoje količine kojih će na kraju biti više od onih koji će se hteti vakcinisati – završava žena iz Hrvatske svoju ispovest.
Komentari (0)