Nakon što je Branislav Lečić prošao poligraf i nakon što se ispostavilo da je celokupna priča oko navodnog silovanja najverovatnije izmišljena, postavlja se pitanje ko je i zašto ovu temu plasirao u javnosti, kome je odgovaralo da se uništi život i karijera Branislava Lečića i da li je zapravo celokupna priča potekla iz jedne ozbiljnije “kuhinje”, u koju je i glumica Danijela Štajnfeld upala mimo svoje želje.
Niko ne spori da je u Lečićevim razgovorima i porukama bilo više muške upornosti, samozaljubljenosti, ega, nego što je uobičajeno, ali je očigledno da je Branislav Lečić, kako mediji saznaju, prošao policijsko isptivanje i da je poligraf pokazao da on govori istinu i da nije silovatelj.
Kome je onda i zašto odgovaralo da se ovakva “afera” pokrene?
Odgovor je izgleda jednostavan i jasan.
Prvu vest o “silovatelju Lečiću” objavljuje portal Nova pod kontrolom Dragana Đilasa, a zatim se u kampanju uključuju i Đilasov drugi sajt, Direktno, botovi na društvenim mrežama, deo Demokratske stranke koji kontroliše Dragan Đilas i tako redom.
Jednim udarcem, očigledno su gađane dve muve. Prva, da se eliminiše iz političkog i javnog života Branislav Lečić koji predvodi deo DS koji odbija da se povinuje tajkunu Đilasu. A drugi efekat ove priče je znatno važniji.
U danima kada javnost saznaje za tajne račune Dragana Đilasa u inostranstvu, na Mauricijusu, u Švajcarskoj, Hong Kongu i tako dalje, Đilasu je bilo potrebno da se narodu ponudi neka “veća priča”, nečija, medijskim rečnikom rečeno “krv i glava”, da se prinese nečija žrtva, samo da se ne bi pričalo upravo o Mauricijusu i Đilasovim računima.
Lečić je bio idealna žrtva. Glumac, dakle popularna ličnost, političar, poznat i po ulogama, ali i po brakovima, po svom egu, po ulogama koje su upravo u većini slučajeva mačo uloge, dakle idealna meta.
Niko ne spori da je glumica Štajnfeld imala svoju istinu i svoju verziju događaja, ali je ona ovog puta zloupotrebljena od strane ozbiljnijih medijskih magova, kakav je Đilas svakako, poznat po tome što decenijama na razne načine, pre svega ekonomski, kontroliše brojne medije.
Mlada glumica, Lečić mačo muškarac, javnost osetljiva na takve teme nakon što se dogodio stvarni skandal sa Mikom Aleksićem, Đilas je prepoznao teren i “igra je mogla da počne”… Sve ostalo su svi videli u proteklim danima.
Proći poligraf ne znači da neko govori istinu, poligraf je nepouzdana alatka koja može da indikuje, zajedno sa drugim istražnim radnjama, ali ne i potvrdi da li neko govori istinu. Moguće ju je prevariti, određenim tehnikama kontrole emocionalnih reakcija, kao i od strane određenih tipova ličnosti. Ovaj tip čvrsto vjeruje da je običnim smrtnicama čast da on u njih stavi svoj polni ud, pa tako je uvjeren da on nije počinio silovanje, što je perfektna podloga za prolazak na poligrafu. Tako da sav ovaj članak koji pišete nema veze sa pameću. Osim toga, imajte poštovanja prema ženi koja je istupila. I šta treba da znači da ona ima neku svoju istinu?