Studija Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da je u periodu od 2015. do 2019. godine Srbija zabeležila „priliv mozgova”, znači li to da se mladi vraćaju kući.
Iako mnogobrojna istraživanja i procene međunarodnih i domaćih naučnih institucija govore da se iz naše zemlje svake godine iseli između 20.000 i 30.000 osoba, nova studija Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da je u periodu od 2015. do 2019. godine Srbija zabeležila neto “priliv mozgova”, što bi značilo da se više mladih visokoobrazovanih osoba doselilo nego odselio iz naše zemlje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Rezultati ove studije govore da se u tom periodu u Srbiju doselilo oko 90.000 mladih, a to su pre svega akademci koji se vraćaju u zemlju po završetku studija u nekoj od evropskih zemalja, ali i mladi iz zemalja bivše Jugoslavije koji u našu zemlju dolaze na studije, kao i visokoobrazovani mladi stranci koji ovde dolaze da rade.
Kako ističe autorka ove studije Sandra Lajtner, region šest zemalja zapadnog Balkana karakteriše velika emigracija, s obzirom na to da je stopa nezaposlenosti mladih među najvišima u svetu. Međutim, ono što je karakteristično za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju jeste činjenica da je veći priliv visokoobrazovanih od njihovog „odliva” i to naročito u dvadesetim godinama. U Srbiju se po završetku studija u inostranstvu vraća jedan broj akademaca, a ovu tvrdnju podržava i činjenica da najviše emigriraju ljudi sa srednjim obrazovanjem, gimnazijom ili srednjom stručnom školom – svake godine oko 2.000 mladih dobije vize za studiranje u nekoj od 28 zemalja Evropske unije.
Drugi razlog koji utiče na „priliv” mozgova u Srbiju jeste činjenica da zbog relativno niskih cena studija veliki broj akademaca iz zemalja bivše Jugoslavije dolazi na fakultete u našu zemlju – statistički podaci govore da se u 2018. godini čak 11.500 studenata iz BiH, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Rusije i Libije školovalo u Srbiji. I konačno, treći uzrok je činjenica da Srbija i Crna Gora sve više privlače visokoobrazovane strance.
U prilog ovoj tezi indirektno govori i podatak da se Beograd nalazi na vrhu liste najomiljenijih evropskih gradova za život i rad digitalnih nomada – profesionalaca u oblasti digitalnih tehnologija, koji ne moraju fizički da budu prisutni na jednoj lokaciji da bi obavljali posao, već mogu da biraju gde žele da žive i rade. Glavni grad Srbije se na sajtu „www.nomad.list”, jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade, našao na sedmom mestu u Evropi – posle Lisabona, Berlina, Budimpešte, Kijeva, Praga i Sofije. Istraživanje koje su sproveli inicijativa „Digitalna Srbija” i Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a takođe govori da se naš glavni grad nalazi na vrhu liste evropskih gradova u kojima se digitalni radnici najduže zadržavaju.
„Sada još samo fali da izvučem srce koje kuca“: Jeziva ispovest SRPSKOG doktora o ABORTUSU
Iako studija bečkog instituta baca novo svetlo na kompleksni problem emigracije, činjenica je da nijedna domaća i međunarodna institucija nema precizan odgovor na pitanje koliko se osoba iseljava iz Srbije. Procene izvedene iz nacionalne Strategije za ekonomske migracije govore da se u periodu od 2007. do 2016. godine oko pola miliona ljudi iselilo iz Srbije – godišnje emigrira između 30.000 i 60.000 osoba, najčešće kvalifikovanih i visokoobrazovanih.
I po indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Srbija je uvek plasirana među prve dve ili tri zemlje na svetu po „odlivu mozgova”, a Evropski zavod za statistiku (Evrostat) 15. marta izneo je podatak da je u 2019. godini oko 74.000 građana zapadnog Balkana dobilo državljanstvo EU – među novim Evropljanima su 41.703 osobe iz Albanije, 10.297 osoba iz Srbije, 8.047 ljudi s Kosova, 7.147 osoba iz Makedonije i 6.977 osoba iz Bosne i Hercegovine. Građani Balkana najčešće su tražili nemačko i italijansko državljanstvo, kao i pasoš Francuske, Španije i Švedske.
Kako u razgovoru za naš list ističe mr Gordana Bjelobrk, načelnica odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku, ne postoje egzaktni podaci o broju naših sugrađana koji su se privremeno ili trajno iselili iz zemlje.
– Mi znamo da emigracija jeste veoma izražena, ali nemamo precizne podatke o broju odseljenih sugrađana – u narednom periodu ćemo se intenzivnije baviti ekonomskim migracijama, a odgovor na pitanje koliko ljudi živi u dijaspori daće nam i predstojeći popis stanovništva. Ono što znamo jeste da medicinski, farmaceutski i stomatološki fakulteti u Srbiji privlače veliki broj studenata iz regiona jer su cene studija niže, ali ne znamo šta se s ovim akademcima dešava kada završe studije. Pandemija korone svakako je uticala na povratak velikog broja građana Srbije iz inostranstva, a procene govore da se oko 400.000 njih tokom prošle godine vratilo iz Evrope u maticu – podseća naša sagovornica.
Doktor Vladimir Nikitović, viši naučni savetnik iz Centra za demografska istraživanja, kaže da procene govore da svake godine iz zemlje odlazi između 20.000 i 30.000 ljudi i dodaje da će se taj trend nastaviti i posle ulaska Srbije u zajednicu evropskih naroda. On dodaje da je praktično nemoguće doći do egzaktnog broja naših emigranata jer jedan broj njih radi „na crno” u nekoj evropskoj zemlji, vraća se na jedan dan u Srbiju kada isteknu tri meseca turističke vize, da bi se potom ponovo vratio na „posao” u tuđinu.
Projekcije demografa govore da ćemo se najviše iseljavati u narednih 10–15 godina, ali je potpuno nepredvidivo koliki broj ljudi će sreću potražiti pod tuđim suncem – od kada je postala članica EU, Hrvatska svake godine gubi čak dva odsto svog stanovništva. Ni za jednu od zemalja istočnog bloka nije predviđeno smanjenje migracije do perioda 2030–2035. godine.
Zločin bez kazne: Evo šta se dešavalo na nebu Srbije uoči bombardovanja 1999. godine
Izvor:
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)