Popularna pevačica Tereza Kesovija već duže od 50 godina postoji na sceni, a mnogi ne znaju da je život nije nimalo mazio.
Njena majka preminula je manje od mesec dana nakon što ju je rodila, a pevačica je ispričala kako nikada nije saznala uzrok njene smrti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Ta priča strašna je stigma koja je ostala na mom srcu. Nisam još napunila mesec dana života kada je moja majka umrla posle porođaja. U Dubrovniku 1938. godine nije bilo efikasnih lekova protiv sepse i trovanja, pa me je porodična tragedija zadesila a da nisam još bila svesna sopstvenog života. Nikada kasnije nisam saznala šta se zapravo dogodilo sa mojom majkom u porodilištu. Koja bolest je uzrokovala njenu smrt”, ispričala je ona svojevremeno za hrvatske medije, a preneo je Kurir.
Godinu dana nakon što joj je preminula majka, njen otac se oženio mladom udovicom Jelom koja je od njega bila starija 10 godina i nije mogla da ima dece. Svu svoju ljubav pružila je Terezi i njenom starijem bratu Peru.
Kako je isticala, ona i njen brat Jelu su doživljavali kao svoju majku, a detinjstvo pamti kao najbezbrižniji period života.
Svog prvog muža Mira Ungara upoznala je tokom studija na Muzičkoj akademiji u Zagrebu, a njih dvoje dobili su sina Alana.
Posle razvoda od Ungara, Tereza se udala za hrvatskog vaterpolistu Ronalda Lopatnija, a njihov brak bio je veoma buran.
Dok je snimala spot u Nemačkoj 1974. godine, saznala je da joj je brat poginuo u saobraćajnoj nesreći. Ta tragedija potpuno joj je promenila život.
Ipak, njenim nesrećama tu nije kraj. Nedugo nakon bratove pogibije, preminula je i njihova maćeha Jela.
Nakon određenog vremena, pevačica je saznala još jednu tužnu vest – saopšteno joj je da boluje od raka. Zbog toga joj je odstranjen bubreg i dva tumora u uhu, a morala je da operiše i glasne žice.
Jugoslovenski hit “Đelem, Đelem” krije MRAČNU TAJNU: Zbog njega su se sukobile dve poznate pevačice
Tereza Kesovija je 2010. godine objavila autobiografiju u kojoj je do detalja opisala sve najteže trenutke u svom životu.
“Sve nas prati prst sudbine. Činjenica je da sam došla do raznih zaključaka pišući autobiografiju. Odjednom sam počela otkrivati sebe u pojedinim pričama. Kad pišem o koncertu u okolini Černobila, završavam rečenicom: ‘…još smo živi’. Živi smo, ali ja sam oštećena. Nije slučajno da sam dobila rak zbog kojeg mi je odstranjen bubreg i potom dva tumora u uhu, a niko u mojoj porodici nikad nije bio bolestan. Dođe mi da pomislim da je tome razlog taj odlazak u blizinu ozračenog mesta. I najotporniji organizam morao je poput sunđera upiti deo toga ili mi je tako lakše da prihvatim sve što mi se događalo. U knjizi sam, posle poglavlja o majčinoj smrti, opisala i tatinu priču, a onda i priču moje druge mame Jele. Zvali smo je mamom jer to je i bila. Sve tri priče najtoplije su i najemotivnije u celoj autobiografiji. To je priča o životu, o ljubavi koja ti vlaži oči i zbog koje, svaki put kad je pročitaš, osetiš iste trnce”, rekla je ona u jednom intervjuu, a preneo je Alo.
Komentari (0)