KBC “Dr Dragiša Mišović” opet je krcat. Britanski soj traži mesto više. Intenzivna prepuna, a dečju bolnicu pune školarci. Pište monitori, čuveni stubovi u polukružnoj intenzivnoj “čuvaju” obolele, od kojih neki možda broje i poslednje dane. Tako je i u “običnim” sobama intenzivne pored. Među intubiranima i dvojica od jedva preko 40 godina. Jednom skor skenera 24 od 25 – pluća više i nema. Pored deka od 82 godine. Još diše, mašina diže grudi gore-dole. Upravo okončana dijaliza. I bubrezi otkazali od korone.
– Sada su, s ovim britanskim sojem, teže kliničke slike i rapidniji pad, pacijenti mnogo brže završe na respiratoru. I nije više ona stara priča posle nekih sedam do 10 dana, sad već imao pacijente čije se stanje tri-četiri dana od početka simptoma već toliko pogoršalo da završe na respiratoru. Neki preminu, ali uspevamo i da ih skinemo s respiratora – priča anesteziolog dr Irina Nenadić, koja nam objašnjava i da imaju tri intenzivne i sve tri su pune. Ona treća je za kovid pacijente koji imaju i druge muke, pa moraju hitno da se operišu, piše Kurir.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Radimo samo hitne operacije, najčešće je to upala slepog creva, pa tzv. ileus, odnosno narodski rečeno zavezana creva, ili čir na želucu – kaže dr Nenadić. Niz hodnik još je soba s najtežima. Intenzivna dva. Tu je, u dnu jedne sobe, i čuveni Vlasta Velisavljević. Svima dragi glumac u 95. godini bije životnu bitku. Svi se sjatili oko kreveta, kače silne bočice s lekovima. On za to ne zna. Na respiratoru je.
– Duša nas boli. Jeste naš najstariji pacijent, ali svi smo ga gledali u domaćim serijama, rasli uz njega – veli jedna sestra dok hitro nosi špric-pumpu, koju kače da doziraju lekove iz infuzija.
Sestra donela koronu iz škole
U krevecu spava maleni Despot. Tek mu je 25 dana. Ali morao je u bolnicu. Na krevetu pored je mama. Nije bitno koliko će još ostati, samo da sve bude dobro. A ide ka tome.
– Ćerkica donela iz škole. I svi smo se u kući zarazili. On najmanji, pa je morao u bolnicu. Sad je dobro, bogu hvala – priča mama.
Preko ulice dečja bolnica. Iz predratnog zdanja, na kome još piše da ga podiže kraljica Marija, pogled puca na prelepi park pod četinarima. Ali u njemu sad uživanja nema. Korona je sve zatvorila unutra. U sobama najviše tinejdžera. Ali ima i beba, s mamama. Tu je i maleni Jakov. Tek mu je 12 dana. Taman kad je mališan trebalo da krene iz Beograda, gde je rođen, put Šar-planine, svojoj kući, korona ga je stigla. Dečačić guste crne kosice mirno spava kraj mame. Braunila mu “zauzela” pola ruke, a kroz crevo kaplje infuzija. Iznad glave ikona – Bogorodica Trojeručica.
– Mesecima sam u Beogradu, održavala trudnoću. Čekali smo devojčicu, kako je pokazivao ultrazvuk, a dočekali Jakova. I taman pošto smo izašli iz porodilišta i spremali se da, konačno, krenemo kući, dobio je temperaturu. Strah je bio ogroman, ali sada je, hvala bogu, dobro i nadamo se da ćemo uskoro i zaista kući – priča mama.
Presela mu kafa s kolegom
Zoran Berendika ima 65 godina, upravo je skinut s kiseonika i sjajno je raspoložen.
– Nije mi bilo svejedno kad sam se zarazio, pa još morao u bolnicu. Ali kad sam video kako me ovde gledaju, kako su svi super, strah je nestao. I evo, pobedili smo, skinuše me s kiseonika. Valjda će me uskoro poslati i kući – kroz smeh kaže Zoran, koji je čekao zakazanu vakcinaciju, ali korona ju je preduhitrila – kafa kod kolege bila je malerozna – dva dana kasnije ispostavilo se da je kolega zaražen.
Na Sajmu danas vakcinisanje BEZ zakazivanja: Punktovi otvoreni do 15 časova
Komentari (0)