Muzičar Vlatko Stefanovski uključio se u emisiju Puls Srbije i govorio o kolegi Dragoljubu Đuričiću koji je juče preminuo od posledica koronavirusa.
“Bio sam na ručku sa prijateljima i šokirao sam se. Novinarka me pitala za Dragoljuba, ja sam se pitao na šta misli. Pre 10 dana mi je odgovorio na poruku, a prekjuče nije. Očekivao sam da izađe i ozdravi. Nakon toga sam imao 30 propuštenih poziva, nisam pričao ni sa kim, zvao sam danas njegovu familiju i prijatelje. Imao sam ga kao člana porodice, kao anđela čuvara, mnogo me voleo kao i ja njega, više od 10 godina svirali smo zajedno. Sredinom osamdesetih živeo je kod mene. Prilično teško sam doživeo tužnu vest”, rekao je Vlatko u emisiji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Đuričić je često isticao to da mu je Vlatko mnogo značio, a Stefanovski se sada osvrnuo i na to.
“Ljubav je bila obostrana. Taj čovek imao je ogroman duh, bio je izuzetno pažljiv, stalno nasmejan, srdačan, spreman da pomogne uvek. Bio je pored mene kada sam imao teške privatne trenutke i situacije i u osamdesetim i u devedesetim godinama. Uvek je bio pored mene i ja sam vrednovao tu ljubav i pažnju koju mi je davao. Strašno je kada ode takav čovek, malo je takvih ljudi. Više niko nema ni za koga vremena”, istakao je muzičar.
Majka se na SAMRTI ovim rečima OPROSTILA od Dragoljuba Đuričića: Srećna sam što me nisi poslušao
“Kada vidite nekog da je nasmejan, duhovit, srdačan i ljubazan sve to ima drugu stranu. Najveći komičari su nažalost, veliki depresivci. Jedno vreme je patio, bio je usamljen i verovatno depresivan. Ljudi koji se oslanjaju na emocije često su depresivni i ranjivi. Putovali smo po celom svetu sa ‘Leb i sol’, taj čovek nikada nije bio umoran, mislim da je bio napravljen od granita, čekao sam da pregrmi taj virus, bio je snažan čovek”, nastavio je Stefanovski.
“Gađala ga je nepravda i politička i ljudska i profesionalna. Bio je u prvim redovima sa dobošarima tokom turbulentnih vremena. Mi na Balkanu svi patimo od dve stvari, prva je promaja, a druga nervna baza. U Njujorku smo bili 2001. godine, sećam se da je on spavao pored otvorenih balkonskih vrata, bio je topao maj, ali spavati na promaji nekoliko noći polugo, sa majicom podignutom. Pitao sam kako je moguće, a on je govorio kako ga to osvežava. Ta energija bila je najjača. Znate kakve žrtve prave muzičari da bi bili na sceni? Vozi se noćima, danima, niko se ne buni da je umoran, gladan, žedan, dok se ne stigne do scene i publike”, dodao je Vlatrko Stefanovski u Pulsu Srbije.
Hvala vam na predivnom tekstu.Mnogo je lepo kad cujete da neko o prijatelju tako govori.Saosecam sa svima koji sada tuguju.