“Samo vi, deco, radite svoj posao. Ništa vi ne brinite za mene”, poslednje su reči blaženopočivšeg patrijarha Irineja u VMC Karaburma. Kazao je to kad su ga doktori stavljali na neinvazinu ventilaciju (NIV).
To nam svedoči pukovnik doc. dr Ivo Udovičić, komandant ove kovid bolnice. Vrsni anesteziolog s VMA, koji na radnom stolu već ima statuu patrijarha Pavla, dočekao je početkom novembra i njegovog naslednika. Patrijarh Irinej je bio pozitivan na koronu, ali ne i bolestan, ali je smešten u “Karaburmu” iz predostrožnosti, zbog godina i komorbiditeta.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Tih prvih sedam-osam dana zaista je bilo lepo raditi ovde. Uvek smo išli kod Njegove svetosti. Voleo je da priča, bio je govorljiv, informisan. On je nas hrabrio: “Deco moja, idite lečite druge ljude. Vidite koliko je ovde teških pacijenata. Šta ćete kod mene?” – priča nam dr Udovičić, koji nas uvodi u crvenu zonu.
Pod punom “ratnom opremom” prolazimo kroz bela vrata, koja se za nama automatski zaključavaju. Nema nazad. Izlaz je na drugom kraju. Ništa se ne prepušta slučaju – koroni.
Apartman je na spratu, tu je bio patrijarh. Iako reč “apartman” zvuči luksuzno, te dve sobice i kupatilo spojeni hodničićem u staroj zgradi VMC Karaburma sve su samo ne luksuz. Ali pravi je luksuz, ako je čoveka već skolila korona, da ga ovi ljudi leče i paze. I to se oseća na svakom koraku. To se ne da odglumiti. TV okačen na zid – “suvenir” koji podseća da je tu bio patrijarh Irinej. Upravo zbog njega i donet. S kreveta pogled puca na Dunav, preko stadiona OFK Beograd. A u njemu štrči jedan stari, visoki dimnjak.
To “parče” Beograda je poslednjih dana ovozemaljskog života gledao blaženopočivši patrijarh. – Kaže Njegova svetost jedan dan: “Nešto gori tamo.” Gledam, nema ništa. Pomislim da mu se nije nešto prividelo od manjka kiseonika. Kad, stvarno, na krovu ove zgrade su nešto varili i bio je mali plamen. I ja kroz ove naočare ne vidim, a on bez naočara, u 91. godini, video je – seća se dr Udovičić. Imao je patrijarh, veli, uhodani raspored – tačno se znalo kad je doručkovao, ručao, večerao, o čemu su brinula i dvojica njegovih sekretara. – Osećala se tih dana neka čudna energija u vazduhu. Tad smo imali i dosta teških pacijenata i svi su dobro prolazili. Svi smo radili sa zadovoljstvom – govori dr Udovičić. Ali, onda je došao 10. dan. Kreću simptomi. – Prvo je imao upalu pluća, koju smo u startu sanirali. Oporavio se. Ali posle dva dana dolazi do srčanog popuštanja zbog pneumonije i dejstva virusa na srce. I iz toga se izvukao – kaže dr Udovičić. U apartmanu su četiri kreveta. I toliko pacijenata.
– Bog dušu da prosti patrijarhu – veli jedan mladić dok se krsti. Pred foto-aparat neće, dok Bogoljub Martić (48) iz “Kobri” veli: – Čuo sam da je patrijarh bio u ovoj sobi. I drago mi je što sam i ja tu. Hvala Bogu i hvala doktorima, sad sam dobro. Uskoro opet na zadatke. Redovno. Treće pogoršanje, nastavlja doktor, patrijarh nije mogao da preživi. – Pluća su počela ponovo da otkazuju. Morao je u intenzivnu. Seo je u kolica. Premestili smo ga s kiseonikom. Kod drugih pacijenata u takvim trenucima vidite strah, paniku, borbu za život. A on je bio potpuno miran. Kao božji čovek, verovatno se i prepustio božjoj volji. Kad smo mu stavljali neinvazivnu “ful fejs” masku i objašnjavali šta ćemo mu raditi, rekao je: “Samo vi, deco, radite svoj posao. Ništa vi ne brinite za mene” – priča dr Udovičić.
Izvor: Kurir
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)