Pevačica Ivana Pavković dugo vremena se nije pojavljivala u javnosti, a sada je za štampano izdanje Objektiva otkrila kako je uspela da se izbori sa višemesečnom izolacijom uzrokovanom pandemijom koronavirusa, tokom koje je, kako kaže, nabacila nekoliko kilograma viška.
Supruga pevača Petra Mitića nam je ispričala da se od rođenja njihovog deteta suočava sa brojnim strahovima, sa kojima je izašla na kraj zahvaljujući ljubavi i podršci svojih najmilijih.
Uvek lepo izgledaš, imaš li recept za to?
“Hvala na komplimentu. Za vreme korone sam se baš ugojila, ali sada sam uspela da se vratim na staro.Često smo bili kod mojih i kod Petrovih, a tamo je zaista nemoguće da se ne jede. Previše smo imali slobodnog vremena, pa smo se nekako svi opustili. Otkad smo se vratili u Beograd, doveli smo se u red i evo, već mesec dana se trudimo da se hranimo zdravo i vratili smo se treninzima.
Da li u neko skorije vreme planiraš duet sa suprugom?
“Pričali smo na tu temu. Često nas ljudi to pitaju i ja mislim da bi to bilo lepo. Ova korona nas je sve zatekla. On ima jednu spremljenu pesmu već godinu dana i nikako da je izbaci zbog trenutne situacije. Ja sam tek sad počela da idem po studijima, da slušam pesme.
Da li ti nedostaje pevanje?
“Jako”.
Pevaš li makar po kući?
“Obavezno (smeh). Imam sreću, pa Petar svira. Kod kuće imamo klavir, tako da pevušimo kad nam dođe. Ali jedva čekam da se vrate javni nastupi, publika…
Da li je vaš sin povukao pevački talenat na mamu i tatu?
“On odmalena voli da peva. Već sad pokazuje talenat, voli da svira, voli bubnjeve. Mi ne želimo da to forsiramo. Videćemo šta će on da izabere.
Ivana Pavković: Petar je preležao KORONU, roditelje nismo videli DVA meseca
Nedavno si položila vožnju. Da li si savladala saobraćaj u Beogradu?
“Ja sam odlučan vozač. Uvek sam bila i ostala protivnik brze vožnje. Ne volim to i ne vozim brzo, a ako me neko vozi, moje oči su raširene kao nikad, pogotovo ako se sa posla kasno vraćamo kući. Oni svi spavaju, a ja nema šanse da zaspim. Jako mi je bitno da se vozi polako i bezbedno.
Da li je istina da imaš strah od brze vožnje?
“Imam. Dok sam bila mlađa i dok nisam imala dete, nisam marila ko me vozi i kako vozi. Tada nisam ni vozila, pa na to nisam ni obraćala pažnju. Kada sam postala majka, dobila sam razne strahove, a jedan od njih je strah od brze i nebezbedne vožnje”.
Sa kojim strahovima se još suočavaš?
“Imam strah od toga da se nešto ne desi mojim najmilijima, nekom ko mi je blizak. Meni je najbitnije da su mi svi dobro i da su zdravi. To mi daje vetar u leđa i tera me napred.
Da li si imala onaj prvi majčinski veliki strah da se tvom detetu nešto loše ne desi?
“Naravno, kao i svaka majka. Moja mama je bila tu kada smo došli iz bolnice i ona je baš rekla da nije očekivala da ću ja da se uplašim, jer sam ja uvek bila opuštena po pitanju svega. Ali stvarno jesam imala strah. Pitala sam se: „Kako ću? Šta ću sada da radim? Kako ću da spavam? Zamisli spavam, a njemu se nešto desi?”. Uprkos tome, nekako je vremenom sve došlo na svoje i sada je sve u najboljem redu”.
Tanja Svilanović
Komentari (0)