Živimo u “doba brzih i dinamičnih promena”, u “digitalno doba”, “doba na klik” i non stop jurimo karijeru, informacije, vreme, novac, rastrzani smo između poslovnih obaveza, porodice, prijatelja, gotovo uvek nam nedostaje par sati… Ravnoteža između posla i privatnog života sve je veći izazov čoveku 21. veka, a jedan od najvećih individualnih izazova novog doba je i privatnost.
Tehnologija nam olakšava svakodnevicu, ali istovremeno se postavlja pitanje – ko upravlja nama, našim vremenom i prioritetima? Mi, tehnologija ili…
Mnogi uspore tek kada osete iznemoglost, malaksalost, kada shvate da “pucaju”, a najčešće tek kada shvatimo da nam je zdravlje ugroženo. To može biti početak našeg kraja.
Da bismo, ipak, sačuvali sebe i taj “kraj” odložili, potrebno je da naučimo kako da promenimo sebe. Da naučimo da posao ostavimo na poslu, a privatnost i naše vreme rezervišemo za sebe i naše prioritete.
Stručnjaci predlažu da prvo razbijemo ustaljene mitove kako bismo efikasnije raspolagali vremenom i deo upotrebili za sebe.
Zato prvo moramo da shvatimo sa kakvim se sve izazovima modernog vremena suočavamo svakodnevno:
1) izazovi radnog mesta:
• promena – samo oni koji se prilagode preživeće, mit je da je radno mesto “stabilno”;
• tehnologija – ona je uvek ispred nas i biće u primeni, iskoristite je za produktivnost i fleksibilnost, ali ne kako bi stalno bili “dostupni”;
• obim posla − povećao se;
• radno mesto – postaje zahtevnije;
• politika je bitna – naučite da igrate, da razumete svoje saradnike i njihove interese i
• prokrastinacija − je svakodnevna, zašto odlažemo poslove?
2) mitovi o upravljanju vremenom:
• imamo 24h na raspolaganju – nemamo, efektivno raspolažemo sa 10h;
• upravljanje vremenom spada u opsesivno ponašanje – da, ako sve merimo u sekund i minut, u suprotnom ne;
• upravljanje vremenom sputava kreativnost, uživanje i spontanost – da, ukoliko ne znaš da se organizuješ;
• jedan sistem/način upravljanja vremenom odgovara svakoj prilici – da i
• ja mogu da se organizujem, ali kompanija se nikada neće organizovati – pola, pola.
Kada sve ovo imate u vidu, nastupa matrica HITNO/BITNO, koja može imati ulogu našeg tarapeuta. Stiven Kovej je bio američki biznismen, edukator i autor koji je najpoznatiji po knjigama “Sedam navika visoko-efikasnih ljudi” i “Prvo najbitnije stvari” i koji je uveo ovaj princip. Evo kako izgleda:
Dakle, pokušajte da se fokusirate samo na najbitnije radne zadatke, odnosno na ključnih 20 procenata, jer pravilo PARETO ili 80/20 kaže da 20 procenata naših ključnih aktivnosti donosi 80 procenata naših rezultata!
Takođe, zapamtite i sledećih 10 grešaka u upravljanju vremenom:
• držanje previše stvari u glavi, optimalno je da raspolažemo pravovremenim informacijama za sedam do devet predmeta, ne više;
• radite vrlo efikasno ono što nije vaš posao;
• radite prvo što vam sledeće privuče pažnju;
• provođenje malo vremena na svojim top prioritetima;
• radna atmosfera u kojoj je prekidanje sastavni deo radnog dana;
• preuzimanje previše posla;
• uvek reći “DA”,
• odsutnost;
• mešanje aktivnosti sa produktivnošću;
• loše planiranje.
Znači, dobro organizujte svoje vreme, jer kao što reče Sir Ajzak Pitman – “Dobro organizovano vreme je najsigurniji znak dobro organizovanog uma”.
Upravo je to suština. Pravilno koristimo vreme kako bi imali ispunjeniji i kvalitetniji život i kako bi ostvarili svoje ciljeve.
Zato: napravite plan, odredite prioritete, napravite listu aktivnosti, ne odlažite obaveze i recite “NE”.
Planiranje je priprema za ostvarivanje cilja, ne planirate uvek 100 odsto vremena, ostavite nešto i za neočekivane zadatke.
Odvojte važne od nevažnih zadataka i napravite listu aktivnosti.
Mnogima će možda biti nelagodno da kažu “NE”, a da ne izazovu efekat odbijanja zadatka i zato kada želite da kažete “NE” šefu ,Vi koristite sledeću rečenicu – U redu, ali to nije moja oblast, uradiću najbolje što znam, ali molim da Vi proverite i date saglasnost.
Nikako ne odlažite svoje obaveze, ne sabotirajte sami sebe, jer što ih duže odlažemo, sve teže nam je da ih izvršimo i zato izdvojte 15 minuta svakog dana za “sitne zadatke”.
Krećite se između komfor zone i zone velikih perfomansi (IV i II).
Dođite i dvadesetak minuta ranije na posao, obavezno koristite pauze i odvojte neformalno vreme za druženje sa kolegama.
Ne budite perfekcionista i imajte na umu da nadređeni ne vole iznenađenja.
Vredi pokušati, zar ne?
Komentari (0)