Pravoslavni vernici obeležavaju velike zimske zadušnice. Tog dana se obeležava sećanje na preminule rođake i članove porodice. Običaji nalažu da se na taj dan ide na crkvu, a zatim na groblje, gde se pale sveće i vrlo često obeduje na samom grobu.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje, zimske su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, dok su jesenje u subotu pred Mitrovdan.
Na taj veliki praznik se obavezno ide u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
U crkvu i na groblje se nosi kuvano žito koje predstavlja dar mrtvima i podseća na Hristove reči da zrno donosi rod tek kada umre. Crno vino kojim sveštenik zaliva žito predstavlja krv Hristovu.
Vino takođe predstavlje i simbol Božjeg milosrđa kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je, kako Crkva tumači, simbol Hristove svetlosti. U ovom danu ona treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše umrlih.
Zimske zadušnice skoro uvek padaju u februaru, pa su po tome i dobile naziv. U dokumentima iz vizantijskog perioda se navodi da se na taj dan Crkva moli za: “umrle u gradovima, pustinjama, na zemlji ina svakom mestu; za careve, sveštenike, arhijereje, braću, drugove, srodnike, za sve rodove, staro, mlado, decu…”.
Pošto su vezane za početak Vaskršnjeg posta, ove zadušnice su i pokretne, odnosno nemaju određeni datum.
Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja. To je treća nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, pa se još naziva i Mesopusna nedelja.
Ove nedelje prosjaci i sirotinja ne teraju od groba već im se da milostinja, malo novca ili nešto hrane. Takođe je zabranjeno pripremati odeću za neveste.
Kako na grobljima tada ima najviše prosjaka, treba svakom udeliti po neki prilog, jer, kako postoji verovanje u narodu, bolje je poći sa blagoslovom, nego da iza leđa prosjaci proklinju.
Velike zadušnice obeležene i na groblju u Južnoj Mitrovici
Retku priliku da posete groblje u Južnoj Mitrovici, danas je, na dan Velikih zadušnica, iskoristilo oko dve stotine Srba iz Severne Mitrovice.
Organizovanim prevozom, tačno u osam sati, od Tehničke škole, krenuli su autobusima do groblja na kojem ih je i ove godine dočekala tužna slika porušenih i oskrnavljenih spomenika, prenosi Kosovo onlajn.
Senima svojih najmilijih poklonila se i Slađana Lukić koja je sa setom u glasi istakla da „svaki novi dolazak izaziva novo razočarenje“.
„Uvek dolazimo organizovano, jer sami ne smemo. Strašno smo razočarani kada vidimo da je sve gore i da oni koji su ovo uništili nisu štedeli ni stare ni mlade. Svaki put se pitam šta im znači da uništavaju groblja. Njihovo, koje je u severnom delu, niko nije ni pipnuo i ne pomošlja da bilo šta loše uradi“, rekla je Slađana.
Na grob svoje ćerke Jasmine Ðoković izašli su njeni neutešni roditelji, koji su naišli na pololjenu nadgrobnu ploču. Pitanje koje su i ovog puta postavili je „kome smetaju mrtvi Srbi“?
„Sve je uništeno do korena, i ono što je bilo ostalo sada je sravnjeno. Nemamo gde da dođemo, za razliku od njih čije je groblje do dana danas sačuvano. Ovo ni jedna vera i nacija ne bi mogla da uradi, jer svi svoju veru treba da poštujemo“, rekla je za Kosovo onlajn Ðoković Ratka.
Besplatan prevoz do groblja u Južnoj Mitrovici organizovala je Crkvena opštine i Privremeni organ opštine Kosovska Mitrovica, a protojerej Radoslav Janković kaže da se na Zadušnice uvek sećaju svojih preminulih predaka za koje se mole Bogu.
„Jeste ovde teška situacija kada pogledamo porušene nadgrobne krstove i spomenike našim predaka, ali oni koji su ovo rušili, oni su zapravo sebe srušili, jer duše naših predaka ne mogu dotaći. Oni su naše pretke proslavili i oni ovde i dalje počivaju. Mi se zato okupljamo i ovo mesto je za nas sveto, kao što su nam sveti hramovi i crkve i uvek ćemo dolaziti da im se poklonimo, jer su oni naša nada i naša snaga“, rekao je sveštenik Janković.
Veliki broj Mitrovčana poklonio se senima svojih najmilijih na groblju u selu Rudare nadomak Zvečana, gde se Srbi iz Severne Mitrovice sahranjuju od juna 1999.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs.
Komentari (0)