Brazilski genije sa skraćenom nogom: Voleo je fudbal, ali više od toga alkohol i žene! (FOTO+VIDEO)

Verovatno vam ništa ne znači ime Manuel Francisko dos Santos, ali kada govorimo o njegovom nadimku stvari postaju dosta drugačije.

Reč je naravno o Garinči, legendarnom brazilskom fudbaleru. Njegov nadimak govori o nečemu što mu je obeležilo karijeru i život.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Naime, Garinča na portugalskom znači “ptičica”, a to je nadimak koji u Brazil dobijauju ljudi sa nekim hendikepom ili fizičkom manom, što nije izuzetak ni kod našeg današnjeg junaka.

Brazilac je rođen 1933. godine u gradiću Pau Grande, a već od samog rođenja se razlikovao od ostale dece. Na porođaju je utvrđeno da mu je desna noga kraća od leve za šest centimetara, a jedan od doktora ga je obeležio kao obogaljeno dete.

Bio je manji od ostale dece, a njegov problem sa nogama je bio izražen. Uprkos prognozama doktora da nikada neće moći da se bavi profesionalnim sportom, ljubav prema fudbalu je bila jača i Garinča je sa svojih 20 godina obuka dres Botafoga, koji će nositi narednih 12 godina.

Pored toga što mu je desna noga bila kraća ne da nije zaostajao po brzini i veštini za svojim saigračima, već je ubedljivo bio najbolji, zbog čega i važi za jednog od najboljih driblera svih vremena.

Kao i svaki Brazilac u to vreme svoje najveće uspehe postigao je u dresu nacionalnog tima i to pored imena poput Pelea, Vave, Zita i drugih.

Ne samo da je igrao na Svetskim prvenstvima u fudbalu 1958. i 1962. godine, već bio jedan od glavnih igrača reprezentacije Brazila. Na Mundijalu u Čileu 1962. Garinča je postao prvi igrač u istoriji koji je proglašen za najboljeg igrača i najboljeg strelca turnira, a da je pritom i osvojio prvenstvo.

Ipak, pored fudbala koji je svakako obeležio njegov život, legendarni Brazilac je bio okrenut porocima, koji su ga na kraju i koštali istog.

Garinča se razlikovao od svojih saigrača koji su bukvalno živeli za fudbal, on prosto nije bio takav. Veoma često bi posle utakmica pio i jeo dok se ne onesvesti, a kada to ne bi radio jurio je žene, kako mnogi tvrde bio je zavisnik od toga.

Koliko je voleo žene govori činjenica da se već sa 19 godina oženio sa Nair Markez sa kojom je imao čak osam ćerki, međutim njemu to nije bilo dovoljno. Javnost je bila upoznata sa njegovim ljubavnim avanturama, pa se zbog toga često tvrdi da je sa drugim ženama imao još šestoro dece.

Alkoholizam je nešto sa čime se Garinča borio od svojih ranih dvadesetih pa do poslednjeg dana. Već u 33. godini kao zavisnik od alkohola nije mogao da vodi sportski život, što je bilo uobičajeno za fudbalere. Imao je probleme sa kolenima, ali nije verovao lekarima, već se lečio kod lokalnih šamana u njegovom rodnom mestu.

Takvo njegovo razmišljanje i ponašanje korene vodi iz njegovog detinjstva. Na njega je dostao uticao otac koji je takođe bio alkoholičar, koji pritom nije previše pažnje pridavao obrazovanju dece, zbog čega je Garinča ostao uskraćen. Fudbal mu je bio jedini izlaz iz ovakve životne situacije, ali je problem što je utakmica trajala samo 90 minuta, posle nje sve bi bilo isto.

Jednom prilikom je pod uticajem alkohola vozio automobil sa kojim se zakucao u kamion, a tom prilikom je nastradala njegova tašta, nedugo zatim je pregazio oca takođe nakon enormnih količina alkohola. Porodicu je napustio 1977. godine zbog toga što je bio optužen za porodično nasilje, pet godina kasnije je pronađen mrtav sa flašom pored sebe, upao je u alkoholonu komu iz koje se više nikada nije probudio.

Njegova smrt je bila nacionalna tragedija u Brazilu, kovčeg sa telom Garinče je bio izložen na stadionu “Marakana” gde je više stotina hiljada ljudi došlo da oda poslednju počast legendarnom fudbaleru.

Priča o Manuelu Francisku dos Santosu je jednako predivna koliko je i tragična. Uprkos svim demonima koji su ga proganjali, on je bio fudbalski genije. Ljudi koji su ga gledali tvrde da je bio bolji od Pelea, ali to ne mora da bude potpuno tačno, ipak mnogi kažu da je Garinča bio najsrećniji fudbaler na svetu.

Iako su postojale brojne ponude za sahranu legendarnog Brazilca, poput izgradnje mauzoleja u centru Rija i velelepne grobnice, to nije nešto što je on želeo. Garinčino telo danas posle 48 godina od njegove smrti leži na periferiji Rija na jednom izolovanom groblju.

Garinča je rođen u osiromašenoj brazilskoj zajednici i možda na kraju krajeva dolikuje tome da tu treba i da se odmara, istinski heroj radničke klase do kraja.

OBJEKTIV ANALIZA: Đoković u društvu besmrtnih – ko je najbolji sportista svih vremena? (VIDEO)

Možda vas zanima

Imaju i do 3,1 promila alkohola u krvi sa 12 godina: Toksikolozi VMA zabrinuti, ovoliko pijanih maloletnika nikada nije bilo

Više od igre: Južnoamerička krv proključala, Argentini pripao istorijski duel protiv Brazila na Marakani

Prvi put na tribini nakon otmice: Otac Luisa Dijaza emotivno slavio istorijske golove svog ljubimca

Glavobolja za Anćelotija i Diniza: Asistirao pa morao da napusti teren zbog povrede



Izvor: Objektiv.rs