Pukovnik Snežana Vasić za Objektiv: Profesionalca karakterišu znanje, veštine i kompetencije, a ne pol

Pukovnik dr Snežana Vasić, načelnik Odeljenja za planiranje priprema za odbranu u intervjuu za Objektiv.rs kaže da žene u oružanim snagama nisu novina u našoj istoriji, te da su imale aktivnu ulogu tokom Prvog svetskog rata i Narodnooslobodilačke borbe.

“Žene u oružanim snagama nisu novina u našoj istoriji. Bile su angažovane još tokom Prvog svetskog rata, mahom u sanitetskim timovima, a manjim delom u borbenim sastavima. Takođe su imale aktivnu ulogu i u Narodnooslobodilačkoj borbi (NOB), ali je, nažalost, samo mali broj njih nastavilo službu u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), najčešće na administrativnim dužnostima i u sanitetskim i medicinskim institucijama”, navodi pukovnik Vasić.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ona dodaje da trenutno u Vojsci Srbije ima oko 9 odsto žena – oficira, podoficira i profesionalnih vojnika.

“U novije vreme, žene su profesionalnu karijeru gradile u Vojsci od kraja osamdesetih godina 20. veka, ali u malom broju. Ja sam jedna od njih. Iz tog peroda, dve koleginice i ja napredovale smo do čina pukovnika što predstavlja veliku čast i odgovornost. Trenutno u Vojsci Srbije ima oko 9 odsto žena – oficira, podoficira i profesionalnih vojnika. Četiri su u činu potpukovnika, a tri u činu majora. Ostale se nalaze u činovima od potporučnika do kapetana prve klase, a imamo i određen broj žena podoficira i profesionalnih vojnika”, kaže Vasić.

Кoliko dugo radite pri Vojsci Srbije?

Profesionalni oficir postala davne sam 1989. godine, posle završetka Fakulteta narodne odbrane na Beogradskom univerzitetu. Od tada je prošlo trideset i dve godine. Menjala sam mesta službovanja i dužnosti, bila suočena s raziličitim profesionalnim izazovima, ali nikada nisam ni pomislila da odustanem od vojnog poziva. Naprotiv, izuzetno sam ponosna što sam oficir Vojske Srbije i to prenosim na svoju porodicu i prijatelje.

Predsednik Vučić pohvalio Vojsku Srbije: “Ovo je jedinica za PONOS!” (FOTO) 

Šta je ono što Vas je privuklo da odaberete ovaj poziv?

Porodična tradicija i izuzetno poštovanje vojne uniforme, adrenalin koji je uvek prisutan u vojnom pozivu, mogućnost da se dokažem i uspem u sredini koja je tradicionalno bila rezervisana za muškarce. Još tokom školovanja bila sam svesna da je vojni poziv nešto što me ispunjava ali mi i pruža mogućnosti da prevaziđem ustaljene stereotipe koji se vezuju za ženu u uniformi.

Da li je kroz dosadašnji period bilo teško uskladiti sve uloge koje žena ima sa radom u Vojsci Srbije?

U svakom pozivu je teško uskladiti sve uloge koje žena ima u društvu. Vojni poziv, zbog svoje specifičnosti, poput odlaska na terene, vežbe, dežurstva, pogotovo u vreme agresije na našu zemlju, podrazumeva dodatna odricanja i stalnu potrebu da se dostigne određena ravnoteža između profesionalnih izazova i porodičnih obaveza. Naravno, ovo se podjednako odnosi i na muške kolege. Biti vojnik je izazov koji, s jedne strane traži velika odricanja i odgovornost, a s druge pruža zadovoljstvo zbog svesti da doprinosiš očuvanju najvećih nacionalnih vrednosti. Podrška porodice je neophodna, i uvek sam je imala.

Da li Vam se ikada dogodilo da se neko prema Vama ponaša drugačije samo zato što radite u jednom tradicionalno muškom okruženju?

Biti jednak znači uvek biti različit. Doza nepoverenja uvek postoji, jer u startu još uvek se polazi od pretpostavke da žena ne može da odgovori svim zahtevima koje nosi uniforma i mi se još uvek moramo malo više dokazivati da možemo, umemo i znamo da svoje zadatke obavljamo kvalitetno kao i naše kolege. Naravno, reč je samo o percepciji. Suština je da jednog profesionalca karakterišu znanje, veštine i kompetencije, a ne pol. U vreme kada smo moje koleginice i ja postale profesionalna vojna lica, to je bila retkost i nismo potpuno bile ravnopravne u građenju karijere. Međutim, odnos neposrednih kolega bio je uvek korektan, pri čemu nije izostajala njihova podrška i razumevanje u obavljanju poverenih dužnosti. Upravo ta kolegijalnost pomogla mi je da prevaziđem neke teške trenutke i naizgled bezazlene situacije tokom službe.

Broja žena u Vojsci raste. Šta je ono što, prema Vašem uverenju, opredeljuje žene da biraju pozive pri vojsci?

Danas imamo žene u svim kategorijama profesionalnih vojnih lica (oficiri, podoficiri, profesionalni vojnici) i taj broj stalno raste. Jednostavno smo dokazale da možemo i umemo. Izazov da si ravnopravan deo specifičnog sistema i da rušiš stereotipe, da možeš itekako da budeš komandir ili komadant vojne jedinice, da voziš avion, upravljaš sistemima za navođenje ili doprinosiš u stvaranju strategija i doktrina vojske jeste istinski pokretač i ključni razlog što se jedna mlada devojka opredeljuje da nosi uniformu Vojske Srbije. Naravno, tu je i činjenica da se u jednom takvom sistemu možeš i moraš stalno usavršavati, sticati potrebne kompetencije, te se na taj način potpuno ostvariti u oblasti za koju imaš interesovanja.

Кako teče jedan Vaš radni dan?

Načelnik sam Odeljenja za planiranje priprema za odbranu. Reč je o značajnoj, složenoj ali i izuzetno odgovornoj dužnosti. Zapravo, moje kolege i ja koordiniramo pripreme za odbranu svih subjekata u Republici Srbiji radi neprekidnog funkcionisanja svih struktura društva i snaga odbrane u ratnom i vanrednom stanju.

Posao je dinamičan i raznovrstan. Zasniva se pre svega na stalnom praćenju i usklađivanju propisa koji se odnose na odbranu zemlje i na sagledavanju načina za unapređenje i podizanje kapaciteta koji će biti okosnica u odbrani zemlje od bezbednosnih izazova i pretnji. Radim sa kolegama i koleginicama koji su imaju profesionalni odnos prema postavljenim zadacima, a doprinos našim rezultatima svakako daje i podrška pretpostavljenih.

Vučić: “Stefanović posvećeno radi svoj posao, jedan od najvažnijih u našoj zemlji” 

Na koji lični, a na koji profesionalni uspeh ste najviše ponosni?

Moj najveći uspeh su moja deca. Sin i ćerka su dobri studenti u kojima ja vidim jake i odgovorne osobe, spremne da se uhvate u koštac sa svim izazovima u životu.

Profesionalni uspeh je svakako karijera duga trideset i dve godine. Biti jedna od tri žene pukovnika u Vojsci Srbije i obavljati odgovorne dužnosti je svakako čast kao i obaveza. Posebno me raduje što ću uskoro biti polaznik Visokih studija bezbednosti i odbrane, tokom kojih ću, posle završenih doktorskih studija bezbednosti, steći nova znanja iz oblasti bezbednosti i odbrane na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Кoje veštine ste stekli radeći u Vojsi Srbije i obučavajući se za ovaj poziv?

Fakultet koji sam ja završila imao je nastavni plan i program kao Vojna akademija. Na taj način, tokom studiranja, stekla sam osnovna znanja o vojnim naukama i veštinama, imala vojnu obuku na terenu, koja je, naravno, podrazumevala i rukovanje naoružanjem i dobru fizičku kondiciju. Posle diplomiranja stekla sam čin rezervnog potporučnika i vrlo brzo se aktivirala u profesionalnu vojnu službu.

A kada je o veštinama reč, posebno bih istakla rad sa ljudima, koji smatram izuzetno važnim jer ljudski faktor jeste osnov svakog dobrog sistema i preduslov za uspešnu realizaciju zadataka.

Šta je ono što biste poručili mladim ženama koje biraju da svoj poslovni put ostvare baš u Vojsci Srbije?

Već neko vreme pred nama je veliki izazov da promenimo percepciju našeg društva o vojsci i sistemu odbrane kao i mestu žena u sektoru bezbednosti.

Danas su žene zastupljene u svim kategorijama lica na službi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, to jest kao profesionalna vojna lica i kao civilna lica. Taj trend treba da nastavimo uz poštovanje principa jednakih mogućnosti.

Vojska Srbije je dobar poslodavac koji pruža mogućnosti za lični razvoj i potvrđivanje individualne sposobnosti, a svaka mlada žena svojim kvalitetom i ličnom profesionalnošću treba da obezbedi svoje mesto u sistemu i da stalno gradi partnerski odnos sa kolegama, jer ne treba zaboraviti da se putevi uče samo putujući, uprkos svemu.