Zaštita Srba na Kosovu i Metohiji, ali i zaštita kulturne i istorijske baštine na tim prostorima, neke su od stvari koje bi trebalo da se nađu u rešenju za takozvani „kosovski čvor“, smatra predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić.
Ali, po njegovom sudu, to nije jedino o čemu bi trebalo voditi računa kada je reč o ovom, za Srbiju kompleksnom pitanju, od koga, sada već nema dileme, zavisi i njena evropska budućnost.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kostić u autorskom tekstu za „Nedeljnik“ navodi da je mišljenja da „tvrdokorno ponavljanje stavova o ‘prodaji’, ‘izdaji’, ‘poklanjanju’, ‘odricanju’ i slično od KiM (bilo bi dobro da se zaista radi o ‘prodaji’, „’izdaji’, ‘poklanjanju’, ‘odricanju’ i sl. jer bi se u slučaju realnosti takvih postupanja od njih moglo isto tako, slobodnom voljom izvršilaca i odustati), te odbijanje svih pregovora, zapravo dugoročno od Srbije pravi gubitnika, koji će u dostojanstvenom čekanju tuđih i budućih, po nas hipotetički korisnih istorijskih obračuna i promena, propuštati prilike da zaštiti svoje interese, ili bar one interese koje još uvek možemo da zaštitimo“.
Ekskluzivno za Objektiv: Predsednik SANU odgovorio Veljku Ražnatoviću na brutalne uvrede
Srbija bi morala, kaže, da zna „šta i kuda dalje“, čak i ako druga strana, „koju abuzivno nazivamo Zapadom, zapravo nema namere da nas primi u svoje redove“.
– Jer njihova ‘blagonaklonost’ običnom građaninu sa godinama izgleda podjednako ritualnom kao i neke forme neodgovornog ‘patriotizma’ koje gajimo u samoj Srbiji, navodi Kostić.
A kakva bi ta rešenja trebalo da budu?
1. Zaštita prava Srba na KiM
Najpre, kaže Kostić, ona bi trebalo da štite po najvišim mogućim standardima i organizacionim formama pojedinačna i kolektivna prava naših sugrađana na KiM.
2. Zaštita kulture i istorije
Takođe, navodi on, ona bi u potrebnoj meri trebala da obezbede identitetsko prisustvo Srbije na tom prostoru, pre svega kroz maksimalnu moguću zaštitu kulturne, istorijske i umetničke baštine srpskog naroda na KiM, koja najvećim delom spada u vlasništvo i domen SPC.
3. Širi kontekst
Predsednik SANU kaže i da problem KiM, „koji je nesumnjivo ključan“, treba sagledavati u širem kontekstu pitanja važnih za budućnost Srbije (društvenih, političkih, bezbednosnih, ekonomskih, demografskih…).
4. Bez izolacije i isključenja
U četvrtoj tački, Kostić kaže da veruje da u izboru svojih odluka Srbija treba da vodi računa da ne bude ponovo izolovana i isključena iz tokova šireg okruženja kome pripada.
„Prkos pojačan iskustvom, koje i sam delim, da su izolacija i sankcije nametnute Srbiji bile nepravedne i destruktivne, kontraproduktivna je i, ako se apsolutizuje u politički stav, u suprotnosti je sa interesima naroda i države. Štaviše, izolacija Srbije je bila i konačni uspeh njenih hipotetičkih „ukletih neprijatelja“. Posebno ukazujem na teške demografske, ekonomske , tehnološke i druge posledice izolacije, sa čim nažalost imamo iskustva iz ne tako daleke prošlosti“, navodi on.
5. Da ne budemo ostrvo okruženo „nenaklonjenim“ susedima
Kako petu tačku Kostić navodi to da „naši strateški i politički izbori moraju se posebno uzeti u obzir izuzetno teške i složene regionalne odnose, da se nikako ne dođe u situaciju da budemo ostrvo okruženo ‘nenaklonjenim’ susedima“.
6. Evropski put najracionalniji
Na kraju, Kostić navodi da iako ne postoji jedinstveno mišljenje i da, zapravo, postoje potpuno suprotni stavovi, zvanična politika koju i on podržava jeste da je „evropski put prioritet“ i put koji je za Srbiju najracionalniji iz mnogo razloga.
„Izborom svojih odluka i postupanja na temu aktuelnog dijaloga treba obazrivo nastojati da ne dođemo u situaciju da se trajno odreknemo svojih strateških prioriteta. Ukoliko pak uprkos prihvatljivom političkom pragmatizmu sa naše strane budemo primorani da ih se odreknemo ili relativiziramo, neophodno je da prethodno pokušamo da jasno definišemo alternative iz različitih uglova – i to je tema za poseban dijalog“, navodi Kostić u autorskom tekstu za „Nedeljnik“.
Kaže i da „isključivost i brzina sa bilo kojih pozicija nesumnjivo će nam naneti štetu, baš kao i insistiranje na nedefinisano dugom statusu kvo, koji nam nikako ne može garantovati i o kome se prvenstveno ekonomisti i demografi moraju izjasniti: koja je cena kojom će Srbija platiti status kvo i može li ga izdržati u različitim scenarijima njegovih konsekvenci, prenosi Blic.
Из изнетог видимо чији је он гласноговорник. Флоскуле, општа места али суштински прихватање да КиМ није део Србије! Срамотно, а мислим и кажњиво, је да неко ко овако мисли седи на челу институције једног народа. Иако је професор, господин показује запрепашћујуће незнање и несхватање. И он понавља матрице и лажну дилему избора између истока и запада а Срби једино напредују када су пре свега посвећени и окренути себи а сарађују са свима који нас прихватају поштено. Само диследношћу себи можемо у напредак а никакво сврставање није добро!
Ne sumnjam u strucnost gospodina Kostica. Ali stvarno ga preterase sa Evropom. Mi smo u Evropi, a konacni nestanak Srbije bi bio ulazak u EU. Koje su to evropske vrednosti. Svaki njihov euro je bar trecinu natopljen krvlju siromasnih naroda. Pa ima tu dosta i srpske krvi. Razmisli profesore I naravno podnosi ostavku.
Poštovani profesore... Srbija je država na Balkanu, dakle na buretu baruta. Na ovom buretu velike sile vekovima, ali bukvalno, ne metaforički, peku roštilj i pale vatru... Zato mnogo toga na tom roštilju zavisi od njih a ne od Srbije. I zato srpski narod ne može da ima dugoročne nacionalne interese, pošto malo toga zavisi od nas. Conditio sine qua non za sve u buretu je prilagodjavanje i odaljavanje od vatre velikih sila. Slažem se s Vama da nam to prilagođavanje ne ide najsrećnije, ali to nam je usud još od Svetog Save. Cena se plaća svakih pola veka.