Šarmantni srednjovekovni gradić Pjobiko, ušuškan između Apenina i Jadranskog mora u centralnoj Italiji, poznat je po “ružnoći”.
Grandiozna kamena zdanja i netaknute okolne šume, zasigurno nisu bezrazložno zaradile ovakvu reputaciju.
Još od 1879. godine, ovo seoce je dom “Kluba ružnih”, udruženja koje propagira misao da “je osoba ono što jeste, a ne onakva kako izgleda”.
U početku osnovano kao agencija za provodadžisanje neudatih varošanki, danas je internacionalni pokret koji broji čak 30.000 članova u 25 globalnih centara.
Zalažu se za razumevanje problema sa kojima se ružni ljudi susreću, odnosno nepravednom diskriminacijom koju trpe u različitim sferama života.
Ukoliko vam se sviđa ideja, i pitate se kako to tačno osoba stupa u redove Kluba ružnih, odgovor je zaista jednostavan.
Evaluaciju adekvatnosti vrše stariji članovi društva, metričkim sistemom koji se kreće od “neodređeno” do “neverovatno ružnog”.
Ipak, članovi kluba ne moraju zaista biti ružni, neuporedivo je bitniji stav veličanja unutarnje lepote i nehajnosti zbog tuđeg mišljenja.
Sam glavni trg Piobika je ukrašen statuom nepoznate osobe koja se posmatra u ogledalu, dok svake prve nedelje septembra, postaje dom Festivala ružnih, proslave koja uključuje upis novih članova, glasanje za novog predsednika udruženja, ali i mnogo tartufa, palente i paste.
Zaista je neverovatno da u zemlji koja je sinonim za estetiku, postoji ovako jedno mesto poznato po “ružnoći”, a od kog bi svi mogli nešto da naučimo.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)