Kako godine prolaze, mnogi ljudi počinju sve češće da razmišljaju o osobama koje su nekada bile važan deo njihovog života. Dok smo mlađi, pažnja je uglavnom usmerena na ono što tek dolazi – posao, porodicu, planove i obaveze. Prošlost pritom često ostaje negde po strani.
Međutim, ulaskom u kasne pedesete i šezdesete godine perspektiva može da se promeni. Život se postepeno usporava, a sa tim dolazi i veća potreba da se prisetimo ljudi koje smo poznavali u mladosti i zapitamo se šta se sa njima dogodilo.
Društvene mreže su pritom znatno olakšale takva ponovna povezivanja. Nekada je bilo gotovo nemoguće pronaći prijatelja iz detinjstva nakon nekoliko decenija, dok danas često treba tek nekoliko minuta da ga pronađemo i pošaljemo mu poruku. U mnogim slučajevima takvi susreti predstavljaju lepo iskustvo.
Ipak, postoji i druga strana. Čak i kada imamo želju da se javimo nekome iz prošlosti, ponekad osećamo neobjašnjivu blokadu. Sličan osećaj, odnosno svojevrsnu ambivalentnost, primetili su i drugi ljudi kada su razgovarali o ponovnom povezivanju sa starim prijateljima.
Zato, pre nego što odlučimo da prošlost ostavimo na miru ili ponovo otvorimo neka stara prijateljstva, vredi razmisliti o tome zašto se toj osobi zapravo želimo javiti, piše Psychology Today.
Tri razloga zbog kojih se vraćamo starim prijateljstvima
Razlozi mogu biti različiti, a često se međusobno preklapaju.
Prvi je jednostavna ljudska radoznalost i iskrena briga. Ponekad samo želimo da saznamo šta se dogodilo osobi koja nam je nekada bila veoma važna. Ako smo prema njoj osećali iskrenu naklonost, prirodno je poželeti da znamo da li je danas srećna i kako joj je život izgledao nakon što smo se razišli.
Drugi razlog može biti mnogo ličniji – ponovno povezivanje sa sopstvenom mladošću. Kako starimo, više nismo fizički privlačni, sportski sposobni, graciozni ili mentalno brzi kao što smo možda bili u dvadesetima. Ljudi koji nas danas okružuju možda nas poznaju isključivo kao osobe srednjih ili starijih godina. Stari prijatelji zato mogu da postanu svojevrsna veza sa osobom kakva smo nekada bili.
Razgovori sa ljudima koji nas pamte iz mladosti mogu da probude uspomene na periode koji su bili uzbudljiviji, bezbrižniji ili puni nade. Takvo prisećanje može nakratko da bude veoma snažno i obostrano podsticajno.
Treći razlog povezan je sa načinom na koji posmatramo sopstveni život.
Psiholog Erik Erikson razvio je teoriju prema kojoj ljudi tokom života prolaze kroz osam razvojnih faza. Svaka od njih donosi određeni psihološki sukob koji treba rešiti kako bi osoba nastavila zdrav razvoj.
Kod starijih osoba, odnosno nakon 65. godine prema Eriksonovoj podeli, javlja se sukob između onoga što je nazivao integritetom i očajem. U toj životnoj fazi ljudi počinju da posmatraju sopstveni život kao celinu i procenjuju da li su zadovoljni onim što su postigli.
Da li osećaju ispunjenje, mudrost, mir i ponos zbog svog života ili ih više prate žaljenje, razočaranje i osećaj da su nešto propustili? Pitaju li se da li su svoj život potrošili uzalud ili su uspeli da ostvare nešto što im je bilo važno? Jesmo li tokom godina izneverili ljude koji su nam bili važni – partnere, decu, prijatelje ili roditelje?
Upravo tu stari prijatelji mogu imati posebnu ulogu. Ljudi iz škole ili detinjstva često mogu da posluže kao svojevrsna referentna tačka. Kada uporedimo gde su danas naši stari prijatelji, kakve su karijere ostvarili, kako žive i koliko su zadovoljni, lakše možemo da procenimo sopstveni životni put.
Naravno, ova tri razloga ne isključuju jedan drugi. U stvarnosti se često pojavljuju istovremeno – možemo istovremeno želeti da znamo kako je neka osoba, da se prisetimo sopstvene mladosti i nesvesno upoređivati njen život sa svojim.
Ponovno povezivanje nije uvek dobra ideja
Ipak, pre nego što pošaljemo poruku nekome iz daleke prošlosti, vredi razmisliti i o mogućim rizicima.
Ako je prijateljstvo završilo nakon svađe, izdaje ili nekog drugog bolnog događaja, ponovni susret može biti mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, pruža priliku za izvinjenje, razgovor i popravljanje narušenog odnosa. Sa druge, ponovno otvaranje starih rana može da vrati neprijatne emocije i ostavi obe osobe u gorem stanju nego pre susreta.
Čak i kada se prijateljstvo jednostavno ugasilo bez velikog sukoba, povratak u odnos ne mora biti jednostavan. Ljudi se tokom decenija menjaju, pa osoba koju ponovo sretnemo možda više nema gotovo ništa zajedničko sa prijateljem kojeg pamtimo iz mladosti.
Posebno treba biti oprezan kada se ponovo javljamo osobi za koju znamo da je prošla kroz teško razdoblje. Ako naš život spolja izgleda veoma uspešno i ispunjeno, čak i iskrena želja za ponovnim kontaktom može biti pogrešno protumačena. Bez dovoljno osetljivosti, druga strana naše javljanje može doživeti kao hvalisanje sopstvenim uspehom ili čak kao sažaljenje. Zato povratak u stara prijateljstva može biti veoma lepo iskustvo, ali nije uvek bez rizika.
Ponekad nas takav susret podseti na ljude koje smo voleli, na osobu kakva smo nekada bili i na put koji smo od tada prošli. No, pre nego što otvorimo vrata prošlosti, dobro je biti iskren prema sebi i zapitati se šta zapravo očekujemo da ćemo pronaći sa druge strane.
Komentari (0)