Andrija Luković, momak koji je 2013. godine Srbiji doneo titulu evropskog šampiona golom protiv Francuske, ponovo je u centru pažnje.
Majstorski pogodak za svoj Famalikao obeležio je sportski vikend u domaćim medjima, a sportska redakcija Objektiva je odlučila da ga kontaktira i pozabavi se njegovom zanimljivom karijerom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Preko Banjice je krčio svoj fudbalski put, koji ga je doveo do Ajndhovena i PSV-a. Međutim, tamo se našao kao jako mlad, pa je usledio povratak u Beograd, tačnije na Marakanu. Delovalo je da je sve došlo na svoje mesto, ali “fudbal” je opet umešao svoje prste i pokazao zašto je ponekad veoma surov…
Kako si se snašao u novoj zemlji i novom prvenstvu?
“U Portugalu mi je stvarno odlično. Počeo sam da igram, dobro sam se privikao, ovde je lepo i za fudbal, a i za život, što je mnogo bitno. Bio sam povređen u proteklih mesec i po dana, nisam ni trenirao, ali sad sam povezao nekoliko utakmica i vratio se u formu. Tu sam sa Srđanom Babićem u klubu, Marko Grujić je u Portu, pa je to olakšavajuće okolnost što imam sa kim da provodim vreme.”
Sjajan gol za važnu pobedu nad Santa Klarom u gostima.
“Iskreno, dugo nisam postigao pogodak, pa ovaj pogodak još više dobija na značaju. Nismo imali dobre rezultate u poslednje vreme, iako ne igramo toliko loše. Gostovali smo na Santa Klari, gde stvarno nije lako uzeti bodove, međutim, ostvarili smo jako važnu pobedu.
Uticaj Račića na to da Famalikao ponovo posegne za Srbima.
“Račić je prošlu sezonu stvarno odigrao odlično. Nama je utabao put za dolazak ovde. Sada smo tu Babić i ja, a njegov uticaj prošle godine je zaista bio ogroman i širom nam je otvorio vrata da nastavimo “tradiciju”.
Tvoj prvi dodir sa seniorskim fudbalom?
“Marko Nikolić me je 2013. poveo na zimske pripreme i da kažem “gurnuo u vatru”. Zahvalan sam mu zbog toga što me je kao jako mladog ubacio u prvi tim. Tih godina je Rad imao jako mlad tim, počev od Đurđevića, Maraša, Ćirkovića, Uroševića, Pavlovića. Možda smo mi bili isuviše mladi, ali to je donelo određene rezultate i pomoglo nam da napravimo više u karijeri. Rad je takođe tada bio rasadnik mladih talenata i imao je jednu od najboljih omladinskih škola u Srbiji”.
Pamti se i zlato na EP za omladince u Litvaniji 2013. godine.
“Lepe uspomene me vežu na taj period. To će ostati zauvek zapisano u istoriji Srbije, kao prva zlatna medalja sa velikih takmičenja.”
Sa vrha Evrope u Ajndhoven i čuveni PSV – kako vidiš taj period?
“Znaš kako, u tom momentu sam možda napravio pogrešan potez, kada sad gledam. Imao sam ponude Groningena i Tventea, ali ja sam tako mlad bio “povučen” pozivom tako velikog kluba, ali sam i Radu hteo da pomognem finansijski, pošto je zaista bila dobra ponuda. Ne kajem se što sam otišao, možda jeste bio korak nazad, ali mnogo sam naučio tamo – šta treba i šta ne treba. Nisam nikad debitovao, bio sam na klupi, igrao prijateljske mečeve, ali nisam dočekao da igram za prvi tim”.
A, onda Zvezda i ostvarenje snova.
“Nakon PSV-a sam stigao na Marakanu. Došao sam u ne baš dobrom trenutku, ali povukle su me emocije, jer navijam za Zvezdu. Ekipa je ispala iz Evrope, Grof je bio trener. Prvih šest meseci sam koliko-toliko i igrao, imao par zapaženih partija, što su potvrdili ljudi iz kluba. Međutim, na zimu su mi došli i ponudili da odem na pozajmicu u Suboticu, što sam ja odbio. Hteo sam da ostanem u Zvezdi, da se borim i od tog momenta više nisam postojao u klubu. Imao sam konkurenciju u vidu Kange, Donalda, Poletanovića, Le Taleka. Što se Grofa tiče, rekao mi je da čekam šansu. Ne mogu da kažem da su korektni ispali prema meni, ali to je Zvezda.Kada je došao Miloje, nije bilo realno da se ja nakon šest meseci neigranja, nadam nečemu. Otišao sam u Voždovac, igrao dve godine tamo i smatram da je to bio pravi potez.”
Voždovac, pa Poljska i korak napred.
“Potom je došla Poljska. Igrao sam tamo, to je privatan, stabilan klub, ali kada se pojavila korona, došlo je do razilaženja i otišao sam put Portugala. Interesantno, Poljska mnogo ulaže u fudbal. Počev od stadiona, pa do nekih bolesnih ugovora o TV pravima i stvarno je liga sređena i ispraćena neverovatno. Imaju bolje uslove od nas, ali Srbija je neuporedivo talentovanija zemlja što se tiče mladih igrača, međutim, nemamo uslove kao oni”.
Planovi za budućnost?
“Trenutno sam u Famalikau ne razmišljam unapred. Tek sam stigao i maksimalno sam fokusiran na naredan period. Nadamo se da ćemo nastaviti sa dobrim partijama”.
Druženje sa Srbima?
“Srđan Babić je stigao na pozajmicu iz Zvezde i stvarno je stub odbrane. Najstandarniji je ove sezone i to dovoljno govori o njegovim kvalitetima. Tu je i Grujić na 20 minuta smo jedni od drugih. Famalikao je predgrađe Porta, pa svaki slobodan trenutak sva trojica provodimo zajedno. Jedino je sada malo problem zbog koronavirusa, ali nadam se da će i to uskoro da se završi”.
Piše: Nikola Husein
Zvezda nastavlja da kupuje u Italiji: Torino pristao da pozajmi krilnog fudbalera
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)