Bilo je leto 2007. godine. Partizan je završio još jednu sezonu bez šampionske titule i klub je bio na prekretnici. Crvena zvezda je dominirala sa dve duple-krune u nizu, a crno-belima je bio potreban potpuni preokret.
Dolaskom novih ljudi u sportski sektor, Miroslava Đukića (kojem je Aleksandar Stanojević bio pomoćnik), potom i Slaviše Jokanovića na klupu, odnosno Ivana Tomića na mesto sportskog direktora, krenula je jedna nova era.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U Teleoptiku je tih godina nadolazila jedna moćna generacija predvođena Stevanom Jovetićem, kao i Ivanom Obradovićem, a Ivan Tomić je odlučio da okosnicu tima napravi oko stranaca. Prvi put u istoriji kluba.
Stigli su Žuka, Moreira i Dijara i dan danas nema navijača Patizana koji se ne naježi na pomisao tog trija. To je bio početak jednog novog vremena, kada govorimo i o dominaciji na domaćim terenima, ali i o uticaju internacionalaca na igru i rezultate kluba iz Humske.
Samo tri godine kasnije, Brazilac Kleo je praktično sam odveo Partizan u Ligu šampiona, koji je tada vodio Aleksandar Stanojević, a u klubu je i dalje bio Moreira, uz Meda Kamaru.
Ovo je priča o njima. Doduše ne baš ovima. Ovo je priča o strancima koji su obeležili dekadu na izmaku u fudbalskom klubu Partizan. Najboljih 11 u našem izboru. Možda će biti nedoumica kod nekih da li je naš redosled pravi, ali verujemo da su svi složni oko broja 1.
Prins Tejgo
Krećemo sa uvodnim mesecima u ovoj deceniji. Na zimu 2011. na pozajmicu iz Hofenhajma je stigao Prins Tejgo, u nekoliko prelaznih rokova pre, spominjan kao potencijalno pojačanje večitog rivala. A, upravo mu je Zvezda bila omiljena „žrtva“ u srpskom fudbalu. Reprezentativac Gane je na 18 utakmica u crno-belom dresu postigao 12 golova. Rešio je dva derbija, jedan prvenstveni u pobedi od 1:0 i onaj u polufinalu Kupa, kada je bio strelac oba gola protiv Zvezde. Partizan je na krilima Prinsa Tejga osvojio duplu-krunu pod vođstvom Aleksandra Stanojevića, ali iznenađujuće njegov ugovor nije otkupljen na kraju sezone.
Medo Kamara
Te sezone u klubu je nastupao i Medo Kamara. Stigao je leto pre, pred početak Lige šampiona, postao nezamenjiv kod Stanojevića i u tri sezone (dve u ovoj deceniji) je odigrao preko 50 utakmica. Osvojio je dve titule, postao standardni reprezentativac svoje zemlje i sebi izborio transfer u engleski Bolton za koji je potom nastupao. Partizan ga je kupio nakon što im je dao gol u kvalifikacijama za elitno takmičenje, da bi potom ostao na golgeterskoj nuli u crno-belom dresu.
Abubakar Umaru
Preskočićemo sada do sezone 2015/2016. Na leto je stigao Abubakar Umaru, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i navijači su se nadali da su dobili novog Klea. Nešto slično se desilo, mada nije baš popunio tu rupu. Umaru je blistao u Evropi. Na 11 utakmica je šest puta bio strelac, u čak pet navrata u grupnoj fazi Lige Evrope, kada su sekunde delile crno-bele od proleća na međunarodnoj sceni. Tri puta je tresao mrežu AZ-a, po jednom Atletik Bilbaa i Augzurga. U prvenstvu nije bio toliko zapažen, a ubrzo po eliminaciji od Augzburga je zahtevao da ode i prešao je u Kinu.
Mark Valijente
Barselonin đak, kapiten Lionelu Mesiju u La Masiji i prvi Španac u Partizanu. Jedan od fudbalski najpismenijih igrača koji su stigli u Humsku. Samo godinu dana je ostao, što je velika šteta, ali tadašnji šef struke je na štoperskim pozicijama „video“ Strahinju Pavlovića i Bojana Ostojića. Uz Ivana Ivanova najbolji internacionalac u zadnjoj liniji tima u protekloj deceniji. Siguran, dobar na lopti sa karakterističnim pregledom igre, baš kako ih uče na „Nou Kampu“.
Takuma Asano
Jedan od aktuelnih igrača. Najbolji strelac Partizana u ovoj sezoni i jedan od najstandardnijih u prethodnih 18 meseci od kada je stigao iz Arsenala za preko milion evra. Prvi Japanac u istoriji kluba.
Everton Luiz
Kada neko iz Partizana ode u italijansku Seriju A, naravno da zaslužuje mesto na ovoj listi. Everton Luiz je u kratkom vremenskom intervalu prostao ljubimac navijača, a posle gola sa 40 metara u večitom derbiju postao je heroj. U Humskoj je bio od 2016. do 2018, osvojivši titulu i dva Kupa, jedine svoje trofeje na evropskom tlu. U šampionskoj godini je bio u timu sezone Superlige, a ostao je i upamćen skandal koji je obišao svet, kada su ga navijači Rada vređali na rasnoj osnovi. Otišao je potom u SPAL iz Ferare, a trenutno je u MLS-u.
Sejduba Suma
Navijači se i dalje „lome“ oko njega. Najskuplje pojačanje u istoriji kluba. Do dolaska Sava Miloševića na mesto trenera se tražio u Humskoj. Centralni vezni, krilo, krilni napadač. Svuda je igrao sem na svojoj prirodnoj poziciji iza špica. A, kada ga je Milošević tu stavio i dao mu slobodu, Suma je pokazao šta i koliko može. I dalje je u klubu, potpisao je i novi ugovor, a iza sebe ima turbulentnih par meseci tokom kojih je kod Aleksandra Stanojevića izgubio mesto prvotimca. Čak se pominje i njegov odlazak u slučaju dobre ponude.
Ivan Ivanov
Njega je iz Alanje doveo Aleksandar Stanojević 2011. godine i tokom dve sezone bio je nezamenjiv, a svojim golom je odveo Partizan u Ligu Evrope 12 meseci kasnije. Te 2012, proglašen je i za najboljeg igrača kluba. To mu je ubrzo obezbedilo i transfer u Bazel, a tokom dve sezone u Humskoj pružao je i ponajbolje partije u dresu bugarske reprezentacije, gde je bio standardan. Sva tri gola u dresu nacionalnog tima dao je dok je bio član Partizana.
Umar Sadik
Dete Rome. Momak koji je dobio i šansu u prvom timu i daleko od toga da je nije iskoristio, mada je konkurencija bila prevelika. Usledilo je nekoliko pozajmica, a jedina koja se dobro završila po sve tri strane bila je ona u Partizan. Sadik je stigao leta 2019. sa pravom otkupa, a crno-beli su to iskoristili već za šest meseci, iako početak nije obećavao. Ali, kao i slučaju Sejdube Sume, Savo Milošević je pronašao formulu za njega i stvorio gol-mašinu. 23 pogotka na 52 utakmice, a nakon eliminacije iz Evrope, usledila je višemilionska prodaja u špansku Almeriju.
Bibars Natho
Kada govorimo o strancima koji su u srpski fudbal došli sa najboljim CV-em, tu se zaustavljamo na Bibarsu Nathu. Kada je Zoran Tošić na Instagramu primetio da Natho samostalno trenira, pitao ga je da li bi došao u Partizan. Uprava i vezista su se brzo dogovorili i kapiten izraelske reprezentacije je stigao u Humsku. Punih osam godina je igrau u Rusiji za Rubin i CSKA, sa kojima je osvajao Kup i titulu. Tu se upoznao sa Tošićem, sa kojim je postao i veliki prijatelj. U Partizan stiže nakon neuspele epizode u Olimpijakosu, a najbolju definiciju Natha dao je Savo Milošević, koji je rekao da on „može da igra gde god na terenu“.
Leonardo
Dileme nema ko je na prvom mestu. Najbolji stranac u istoriji srpskog fudbala, koji bi, da je imao „bolju glavu“, igrao u nekim od najboljih evropskih timova. Leonardo je stigao u Humsku juna 2016. iz Anžija i potpisao trogodišnji ugovor, koji se okončao nakon samo 12 meseci. A, za to vreme, Brazilac je na 41 utakmici postigao 27 golova, 26 u prvoj sezoni i jedan u kvalifikacijama za Ligu šampiona narednog leta. Protagonista najneverovatnije titule Partizana u istoriji, kada su dolaskom Marka Nikolića sustigli skoro dvocifrenu prednost Crvene zvezde. Rešio je dva večita derbija, a bio je najzaslužniji što je Partizan do titule došao posle serije od 31 utakmice bez poraza, tokom koje su u jednom trenutku crno-beli imali i 13 pobeda zaredom. Kao i u svom ostalim klubovima nije se dugo zadržao, ali je klub bar zaradio četiri miliona od njegove prodaje u Al-Ahli. I dalje često spominje Partizan na društvenim mrežama, i dalje menja klubove posle jedne sezone.
Pišite nam u komentarima da li biste dodali nekoga na listu.
Komentari (0)