Brojni stručnjaci savjetuju da nije svaki popodnevni odmor dobar, shodno tome, ne savetuju odraslima popodnevno dremanje osim ako ono traje manje od 40 minuta.
U suprotnom, mogu da se poremete unutrašnji telesni sat i ciklusi spavanja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Čovek je biološki “programiran” da veći deo noći spava i da u toku dana jednom na kratko odmori. Naime, telesna temperatura nam u periodu između 13 i 15 sati opada, zbog čega se u to doba osećmo više pospano.
Dremanje nudi razne pogodnosti za zdrave odrasle osobe, uključujući:
- Opuštanje
- Smanjen umor
- Povećanu budnost
- Poboljšano raspoloženje
- Poboljšane performanse, uključujući brže reakcije i bolju memoriju
Međutim, stručnjaci tvrde da popodnevno spavanje nije bezopasno. Novo istraživanje pokazalo je da poslepodnevno spavanje u vremenskom trajanju dužem od 40 minuta povećava rizik za više telesnih poremećaja.
Studija koja je obuhvatila 300.000 ispitanika pokazala je povezanost popodnevnog dremanja s razvojem metaboličkog sindroma, uključujući debljinu, visok krvni pritisak i povišen holesterol.
Prema rezultatima istraživanja, telo u snu tokom dana u trajanju većem od 40 minuta “umisli” da je u stanju dubokog sna što značajno utiče na metabolizam. Zbog toga možete zapravo biti umorniji nakon takvog spavanja, nego pre njega.
Ključna je zapravo dužina spavanja. Odmornije, “bistrije” i bolje se osećaju osobe koje poslepodne odspavaju najviše pola sata. Ukoliko dođe do dubokog sna, mozak prelazi u fazu “sporih talasa” nakon čega se osećamo umorno i dezorijentisano.
Izvor: Objektiv.rs, Vijesti.me
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)