Jedan od najznačajnijih savremenih pisaca Srbije Milorad Pavić je preminuo na današnji dan pre 11 godina.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pomerio je granice srpske književnosti, bio je odličan prozni pisac, istoričar književnosti, prevodilac Bajrona i Puškina, univerzitetski profesor i član Srpske akademije nauke i umetnosti. Smatra se najčuvenijim srpskim nesuđenim nobelovcem. Više puta je predlagan za čuvenu nagradu, a dva puta je nominovan.
110 godina od smrti Tolstoja: Evo šta je povezivalo Srbiju i velikog ruskog pisca
Pisao je do poslednjeg trenutka života. Stvorio neke od najznačajnijih srpskih romana poput dela: “Hazarski rečnik”, “Predeo slikan čajem” i “Unutrašnja strana vetra”. Malo je poznato da je Pavić bio i odličan pesnik. Karijeru je počeo i završio pišući poeziju. Njegova poslednja pesma “Posle svega” će vas oduševiti i rasplakati. Važi za jednu od najtužnijih, ali i najlepših Pavićevih pesama, objavljena je posthumno.
Ako bi mi opet kupila/ Svesku praznih listova bez crta/ Možda bih najzad mogao/ Da ti napišem ljubavno pismo/ Poslednje mesto prvog/ Bio sam srećan, a nisam znao/ Bila si nesrećna, a nisi znala/ Kada smo shvatili bilo je kasno/ Zauvek za mene, ali ne i za tebe/ No ni to nisi znala/ Kod “Ljubića” smo jeli/ Teletinu sa pečenim povrćem/ Ti si sedela nesrećna i zdrava/ A ja srećan i bolestan/ U ogledalu iza tebe/ Kola i ljudi što idu niz ulicu/ Išli su uz ulicu/ Za rođendan kupila si mi knjigu/ Čitam je tvojim očima I vrebam ono što bi se u njoj/ Moglo tebi svideti/ Za mene knjige više nema/ Neki nas nepojamno mrze/ Drugi nas mnogo vole/ Ja sam navikao na to, ti ne/ Ja računam samo one druge/ Ti samo one prve/ Ti si vidovita, bolje vidiš budućnost/ Ja ne, ja bolje vidim prošlost/ Ti samo misliš o prošlom/ Ja samo maštam o budućnosti/ Možda svak želi što nema/ Jedna žena nam je prorekla/ Budućnost neće ličiti na prošlost/ Ja ne verujem u to proročanstvo/ Na tvoj suncobran upisao sam/ Sve lepe dane naše prošlosti/ Sve crne dane naše prošlosti/ Ti si upisala na moj kišobran/ Ni ti ne veruješ u to proročanstvo/ Jedan drevni čovek je napisao/ Ne mogu živeti ni s tobom ni bez tebe/ Kada sam to pročitao rekoh/ Kako je stvar lepo rečena/ Danas me boli uvo da li je stvar lepo rečena/ Sad znam da je to istina/ U mladosti telo je ispred duha/ U starosti duh je ispred tela/ Znam da sam u poslu i u ljubavi/ Iskoristio trenutak/ Kada su duh i telo bili ravnopravni/ Sada je kako mora biti/ Bila si mlada, lepa i talentovana/ Bio sam srećan zbog tvog talenta/ Bila si nesrećna zbog mog talenta/ Od kojeg nije ostalo vremena za nas/ A ja sam mislio da talenat nema godine/ Govorio sam knjige su naša deca/ Čim se osamostale prhnuće u svet/ Čim to bi naša deca prhnuše u svet/ Čim to bi naše knjige prhnuše u svet/ Sad nam je kuća bez maltera što spaja/ Jedan Rus kaže da se vreme/ Zaustavlja u materiji a teče u energiji/ Ja mislim da naše Sada, naš život/ Nastaje na preseku večnosti i vremena/ Ti kažeš da ćeš još samo četiri godine/ Moći da nosiš lepe haljine.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)