Patrijarh imao JEDNU ŽELJU, a povezana je sa Radošom Bajićem: "Tada nismo smeli da ga uznemiravamo"

Patrijarh Irinej, poglavar SPC, napustio nas je pre šest dana, a njegovi najbliži saradnici iz Patrijaršije i ljudi koji su ga mnogo voleli kažu za Alo da im je previše teško da poveruju da ga nikada više neće videti te da im se čini da će svakog časa nasmejan izaći iz svoje skromne kelije i obavestiti ih kakve aktivnosti planira za taj dan, jer je do samog odlaska u bolnicu bio neumoran.

Oni su otkrili da je patrijarh i u toj keliji najviše vremena provodio za svojim radnim stolom, na kojem i u ovom momentu stoji jedna sveščica u koju je upisao svoje planove, ideje, odluke… Osim stola, u toj prostoriji nalaze se još samo ormar, krevet i mali televizor, koji je, kažu, u poslednje vreme uključivao retko, jer je bilo završeno reprizno emitovanje njegove omiljene serije “Selo gori, a baba se češlja”.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Tu seriju, sve sezone, od početka do kraja pažljivo je ispratio svaki put kada bi se prikazivala i njegovi saradnici su znali da dok traje epizoda niko ne sme da ga uznemirava. Bio je toliki obožavalac serije, da je autora i glumca Radoša Bajića zamolio da mu omogući da poseti glumačku ekipu prilikom snimanja novih epizoda i upozna se sa njima. To je potvrdio i sam Bajić, koji nije skrivao da je mnogo tužan zbog smrti, kako je rekao, svog duhovnog oca.

– Njegova svetost patrijarh Irinej je u septembru 2008. kao episkop niški posetio našu ekipu u selu Kukljin, kod Kruševca. Tom prilikom je osveštao početak snimanja trećeg ciklusa serije i dao je svoj blagoslov, koji nas se čuvao sve vreme rada na tom velikom projektu. Sećam se oduševljenja cele ekipe i glumačkog ansambla, kao i velike radosti svih meštana tog lepog moravskog sela koji su tog dana bili sa nama. Veoma je voleo “Selo gori…” i sve njegove junake. Bio je fasciniran glumom Momira Bradića, koji je tumačio lik popa Stanislava, u šali je govorio da hoće da ga rukopoloži da bude pravi sveštenik. Ipak, mislim da je najviše voleo Đodu – ispričao je juče Bajić, naglašavajući da je patrijarh bio velik čovek.

“Bio je rumen kao jabuka, sve postove je postio”: Školski drug patrijarha Irineja o NEOSTVARENOJ ŽELJI
Radoš Bajić je istakao da smo odlaskom Njegove svetosti nemerljivo mnogo izgubili svi.

– Od momenta kada me je februara 2013. odlikovao Ordenom Svetog Save bio je moj duhovni otac. Imao sam veliku čast da me svake godine makar tri puta primi i da razgovaramo o svemu – o veri, o životu, o ranim voćkama, o istoriji, o književnosti, ali i o projektima koje radim, za koje sam uvek dobijao njegov blagoslov, valjda su zbog toga i vredni pažnje. To je bio slučaj i sa dokumentarno-igranom serijom “Srpski junaci srednjeg veka”, koja u tom kvalitetu nije mogla biti snimljena bez podrške naše svete crkve i blagoslova blaženopočivšeg patrijarha – zaključio je Bajić.