Poslednjih godina, stiče se utisak da sve više devojčica izgleda poput tinejdžerki, a da tinejdžerke deluju dosta starije, gotovo kao da su u kasnim dvadesetim.
Zato i ne čudi što zapravo veliki broj tridesetogodišnjakinja, dobija komplimente da izgleda mlađe.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Međutim, to nije slučajno.
Nauka ima odgovore, a za sve se krivi, verovali ili ne – “ubrzanje”.
Šta je ubrzanje?
Činjenica je da se vekovima životni vek ljudi produžavao, a menjale su se i određene fizičke karakteristike. Tako, primera radi, tokom poslednjih 150 godina čovečanstvo je dramatično “poraslo”. Prosečna visina je veća za čak 9 santimetara nego ranije. Danas smo za glavu viši od naših predaka koji su živeli krajem 19. veka.
Takođe, pubertet počinje mnogo ranije. 1860. prosečna devojčica bi ušla u pubertet sa 16 ipo godina, dok danas ulaze već sa 10. Isto važi i za dečake, ali oni obično zaostaju godinu dana za devojčicama.
Kraj telesnog razvoja se dešava kod devojčica sa otprilike 17 godina, a sa 18 kod dečaka. Nekad je to bilo pre nego što je navrše 20, odnosno 22 godine.
Šta je sa starošću?
I kad su pozne godine u pitanju, starimo kasnije od napih predaka. Stručnjaci ističu da to može, biti povezano sa razvojem medicine i kvalitetna hrane. Danas, starijom osobom se smatra neko ko otprilike ima 65 godina, pokazuje statistika, ali je bitno napomenuti da se brojevi razlikuju u zavisnosti od zemlje: u Japanu se ljudi smatraju starima u 76. godini, a na Papui Novoj Gvineji, stariji su oni koji imaju više od 46 godina.
Samim tim, zbog ranog puberteta, produžen je i reproduktivni period. Prosečna starost žena u menopauzi je oko 50 godina. Ne postoje velike studije koje dokazuju da menopauza počinje kasnije. Ali neki naučnici su skloni da misle da postoje takve tendencije.
Konstitucija tela se menja. Pre je visina rasla zbog povećanja donjeg dela tela. Sad je torzo sve veći. Karlice žena postaju sve manje. Naučnici veruju da je ovo evoluciona promena. Olakšavamo porođaj tako što radimo carski rez. Dakle, telo se prilagođava.
Tehnologija utiče na naša tela
Jedno od najpopularnijih mišljenja je da je ubrzanje uzrokovano tehnološkim napretkom čovečanstva.
A oni su:
- Povećanje broja dnevnih (radnih) sati zbog električne energije
- Porast prosečne temperature u kućama usled grejanja
- Brz razvoj medicine
Veruje se da svi ovi faktori doprinose manjem “habanju” ljudskog tela. Dakle, telo može svu svoju energiju da troši na razvoj, umesto da se bori protiv fizičkih problema i agresivnog okruženja. Naravno, teško je razbiti ove argumente, ali kombinacija različitih uzroka i promena, dovodi do ubrzanja.
Postoji i zabrinjavajuća naučna teorija. Naime, stručnjaci tvrde da je ubrzanje posledica uticaja endokrinih poremećaja (EDC).
Kada su ove hemikalije u telu, one deluju kao hormoni. Sintetički EDC se nalazi u plastici, proizvodima za ličnu higijenu, pa čak i u kozmetici. Pored toga,dodatak je i brojnim insustrijskim namirnicama. Ipak, ova teorija za sada nema čvrstih dokaza.
Uticaj hrane
Pristalice ove teorije veruju, da je razlog za ubrzanje, sveukupno povećanje kvaliteta hrane. Smatra se da su vitamini B6, B12 i folna kiselina najvažniji faktori.
Sastojci naše hrane su se takođe promenili. Danas jedemo daleko više u odnosu na prošla vremena.
2014. prosečna osoba je pojela skoro 46 kilograma mesa, a sredinom 20. veka taj je broj bio jedva viši od 22 kilograma.
Neka ruska istraživanja pokazala su da je u prošlosti, prosečna osoba pojela godišnje oko 37 kilograma mesa, a 2013. godine prosek je čak 72 ipo kilograma.
Naravno, to ne znači da treba da jedete puno mesa da biste postali viši. Ali statistikame zaista pokazuju da u mesu postoje hranljive materije neophodne za zdrav razvoj mladog tela.
Problematična strana ubrzanja
Proces ubrzanja odrastanja modernih mladih generacija prilično je dvosmeran. S jedne strane, to je sasvim logično u smislu evolucionarnog razvoja. Ali s druge strane, rani razvoj može doneti neke socijalne probleme.
Primera radi, danas, jedanaestogodišnja devojčica može nekad da izgleda kao odrasla žena, ali njena emocionalna inteligencija je i dalje na nivou deteta. To uzrokuje psihološke probleme, ali i probleme u ponašanju: devojčica ima seksualnu želju, ali nema pojma šta s tim da radi, ističu naučnici i psiholozi.
Mlađe generacije su takođe veoma nezrele. U prošlosti su ljudi morali odrasti mnogo ranije nego danas. Razlog tome je jednostavan: život je nekada bio mnogo teži. Tako su ljudi mnogo brže formirali svoje ličnosti.
Sada postoji neravnoteža: brzo odrastamo fizički, ali psihološki i emocionalno ostajemo deca veoma dugo. Nedavno su naučnici iz Velike Britanije otkrili, da se osoba treba smatrati odraslom tek u 30. godini. Pre ovog doba, još uvek su u toku bitne fiziološke promene u našem mozgu. Oni određuju našu psihu i ponašanje.
Svi znaju da mnogi stariji ljudi kritikuju mlađe generacije, govoreći da žele prebrzo da odrastu i započnu svoj život. Ali postoje i drugi koji misle da je to sve prirodno i da ne bi trebalo sprečavati prirodu da radi svoj posao.
Kojoj grupi vi pripadate i kakvo je vaše mišljenje? Da li danas mladi zaista brže odrastaju?
Pišite nam u komentarima.
Komentari (0)