Danas se navršava jedanaest godina od smrti patrijarha Pavla, koga su Srbi neizmerno voleli i još za života smatrali svetim čovekom.
O životu sa patrijarhom Pavlom svojevremeno je govorio arhimandrit Jovan Radosavljević, koji mu je bio duhovnik skoro 40 godina.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– O monaškom, isposničkom i podvižničkom života patrijarha Pavla može se mnogo pričati. Posebno o njemu kao o episkopu koji je svakodnevno proučavao i poznavao Sveto pismo. U vreme kada je došao u manastir Vujan bio je jedini školovani teolog. Bio je slabačkog zdravlja, ali je bio jakog duha, uma, razboritosti i velike životne praktičnosti – pričao je arhimandrit Jovan, koga je upravo patrijarh Pavle priveo monašenju.
Otac Jovan naveo je da su patrijarhova duhovna razmišljanja i umna duboka rasuđivanja o mnogim problemima i stvarima u Crkvi i u savremenom društvu, bila ono što je patrijarha Pavla toliko odvelo daleko ispred svih. Lično monaško smirenje, obrazovanje, odmeren duh, osobine su zbog kojih je i srpski narod zavoleo patrijarha Pavla i što ga je, vrlo brzo doživeo kao sveca.
Misterije SMRTI patrijarha Pavla i Amfilohija! Ove POŠASTI zapanjujuće su povezale njihove sudbine
– Bio je otvoren, iskren i umeo je da razmišlja i rasuđuje dobro, da postavlja stvari na svoje mesto. I sa crkvenim ljudima kad je razgovarao, i sa političarima, sa mladima, sa svakim je umeo da razgovara otvoreno i blago. Nikad nije žurio da odgovori na neko pitanje, već sačeka, razmisli. Iz svakog ugla je znao da posmatra stvari – kaže otac Jovan.
Pored teologije, Gojko Stojčević studirao je i medicinu. Otac Jovan otkrio je da patrijarh i nije imao plan da bude monah. Otuda ona narodna “Bog se smeje dok čovek planira” postaje još istinitija.
– Pavle je imao želju da pomaže ljudima. Drugi svetski rat ga je sprečio da završi i medicinu. Hteo je da bude sveštenik, da se oženi i da leči ljude. A onda je odluku o monašenju video kao Božju volju, i to otkrivenu u snu. Sanjao je san kako mu otac Vasilije iz Blagoveštenja pomaže da se izvuče iz kopriva. On je taj san protumačio kao promisao Božju da treba da bude monah, odnosno kako je uvek govorio Božji pomoćnik – reče otac Jovan.
Zamonašio se Gojko Stojčević na Petrovdan 1948. i svetim životom je uvek živeo. Jasno se videla njegova težnja, imao je svoj put.
– I nas je sve podsticao. Sećam se, govorio mi je kako da se vladam, a ja mu kažem: “Vi mene hoćete u kalendar, ali ja nisam za kalendar.” Njegov odgovor je bio i početno pitanje: Zašto si došao u manastir, zašto si postao monah? Ti treba da se spremaš za carstvo nebesko, treba da budeš svet, da budeš Božji pomoćnik. I sve kako je mene savetovao, tako je i sam živeo – prisetio se otac Jovan.
“Stigao je gore”: ČUDO na nebu iznad Podgorice nakon sahrane mitropolita Amfilohija (FOTO)
– Merili smo se ponekad Pavle i ja, pa kad bi vaga njemu pokazala 50 kilograma da ima, on bi govorio: “Ovo je bezobrazluk!” Kad ima 48, to mu je bilo dobro. Vodio je računa o sebi u svakom pogledu. Izgledalo je da je slabačak, onako mršav, ali je bio jakog duha i uma – priča arhimandrit Jovan.
– Jednom prilikom, još dok smo bili iskušenici u manastiru Blagoveštenje, otišli smo čamcem na Moravu. Čamac se prevrnuo, a otac Antonije Đurović je upao u vodu. Gojko Stojčević ga je spasao, izvukao ga iz vode. Kada mu je otac zahvalio, Gojko mu je rekao: “Ko zna, možda ćeš i ti mene nekad da izvučeš i pomogneš u nevolji…”. Mnogo, mnogo godina kasnije, otac Antonije izvukao je, od tri papirića, ime na kome je pisalo “episkop Pavle”, što je značilo njegovo imenovanje za srpskog patrijarha – svedoči otac Jovan o čudnoj igri sudbine.
Komentari (0)