Pobedom nad Norveškom, očekivanom ili ne, reprezentacija Srbije je stigla na korak do cilja. Punih 20 godina traje kaskanje nacionalnog tima ka finalnoj traci, a lenta nikad nije bila bliža.
Izabranike, poprilično osporavanog, Ljubiše Tumbakovića, očekuje još jedna prepreka ka Evropskom prvenstvu, a to je selekcija Škotske. Tim koji se nalazi možda i u gorem položaju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Zašto?
Pa, jer su prethodni put bili učesnici EURO još 1996, kada je susedna Engleska bila organizator, a pre četiri godine su ostali jedina država iz Ujedinjenog kraljevstva koja se nije našla na takmičenju. Razloga za optimizam, i pored navedenog, je mnogo. Ono što je činjenično stanje je to da je Norveška kvalitetniji tim od Škota i da uz partiju pruženu u Oslu razloga za brigu nema. Tumbaković je do detalja pročitao svaku nameru svog suparnika, sve to preneo Nikoli Milenkoviću, koji je u potpunosti neutralisao Erlinga Halanda.
Martin Odegard je ponovo stavljen da igra po strani, gde se gubi njegova kreativnost i tu je selektor Srbije imao i malu “pomoć” Lagerbeka. Ipak, govoriti o bilo čemu drugome, a ne o kvalitetu partije koju je pružila selekcija Srbije, ne bi bilo umesno.
Komentarišu mnogi, a još više njih se s tim slaže, da tako dobro reprezentacija nije izgledala još od ere Radomira Antića. Činjenica da su na terenu od starta bili fudbaleri koji igraju u najboljim formama je podatak za svaku pohvalu, a ne bi trebalo da bude. Jer, to bi trebalo da je realnost. Ako se neko izneadio nastupom Filipa Đuričića, može da pogleda bilo koju utakmicu Sasuola, Maksimovićevog Hetafea ili Lazovićeve Verone.
Ono što je jasno je to da Srbiju 12. novembra očekuje potpuno drugačiji rival. Možda ostaje žal za rasporedom, odnosno verovatno je bilo bolje da je Srbija već naredni meč igrala u finalu baraža sa Škotima, ali šta je tu je. Forma je definitivno na našoj strani, prednost domaćeg terena, ali i podatak da je protivnik bio poprilično oslabljen usled koronavirusa. Čak tri vrlo bitna igrača propustila su duel sa Izraelom iz tog razloga, Stjuart Armstrong iz Sautemptona, Kiran Tirni iz Arsenala i verovatno najbolji pojedinac škotskog Premijeršipa, Rajan Kristij.
Za mesec dana, situacija će moguće biti drugačija. Škotska sa Krisom Klarkom, tvorcem modernog Kilmarnoka, koji je umalo bio rival Partizana u Ligi Evrope prošle godine, igra moderniji fudbal nego ranije, ali i dalje bez pravih superstarova i momaka koji prave razliku. To jeste Endi Robertson, ali sa pozicije levog beka gde ne može biti toliko učinkovit. Fizikalije jesu na strani rivala, ali individualni kvalitet, neka vrsta lucidnosti i sposobnost da se jednim potezom reši meč, to pripada Srbiji, što je i pokazao Sergej Milinković-Savić u Oslu.
Euforija je zavladala jer je malo ko očekivao da se Norveška može proći. Da su karte u prodaji, stadion “Rajko Mitić” bi verovatno bio rasprodat. A, da li ta euforija prija timu? Ako se vratimo malo kroz istoriju, uglavnom je reprezentacija igrala dobro mečeve koji su odlučujući u kvalifikacijama. Francuska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, ranije Hrvatska… Nadamo se da na taj spisak dolazi i Škotska.
Ono što je interesantno i atipično u poređenju sa ostalim takmičenjima je i to da se već zna s kim će se ukrstiti u grupi pobednik ovog finala. Srbiju u projektovanoj grupi D čekaju domaćin tog dela Engleska, Hrvatska i Češka. Na papiru, tri izuzetno teška protivnika.
14. juna 2021. na “Hempden parku” u Glazgovu protivnik bi bila Češka. Ekipa sačinjena od internacionalaca, koji mahom godinama karijere grade van svoje lige, generalno tim vrlo sličan Srbiji, ali bez pravih zvezda u svojim klubovima kao što su Aleksandar Mitrović ili Dušan Tadić.
Pojedinačno, čini se da je kvalitet na strani srpskog sastava i da ta prva utakmica može biti odrednica daljeg toka grupne faze. Jer, trijumfom u tom okršaju pravi se veliki korak ka bar trećem mestu, koje takođe može doneti nokaut rundu.
18. juna 2021. usledila bi prava poslastica. Engleska na “Vembliju”. Oslonac “kolevke fudbala” i verovatno san svakog igrača da sa reprezentacijom nastupi na tom mestu. Englezi su među favoritima za titulu, ali znajući kako su prošli 1996, ali i nekih ranijih godina sa tom ulogom, predati se ne bi bilo očekivano ni realno. Ali, taj duel bi mogao biti poklon za sve dobro urađeno u Ligi nacija.
22. jun 2021. je datum kada će gotovo izvesno, kompletne populacije dveju zemalja biti pred televizorima. Srbija – Hrvatska opet na “Hempdenu”, potencijalno utakmica za osminu finala. Vicešampion sveta sa iskusnom okosnicom tima, protiv srpske selekcije u naletu i nošene mlađim snagama, željnih popravljanja utiska sa nekih ranijih turnira.
Za obe države, finale pre finala.
Pravila su takva da iz šest grupa po dve najbolje idu dalje, ali i četiri trećeplasirane sa najkvalitetnijim učinkom. Dakle, prostor postoji. Zapravo, više ekipa prođe, nego što se vrati kući.
Ali, hajmo korak po korak.
Prvo Škotska.
Tumbaković o PROMENAMA: Svi smo Srbija, a od Mađarske počinju pripreme za Škotsku (VIDEO)
Komentari (0)