Nutricionisti upozoravaju: Ovo je 6 NAJGORIH saveta koje ćete čuti o ISHRANI

S obzirom na tempo života, retko ko se danas odlučuje za spore i prave dijete.

Uglavnom svi potraže dijetu preko interneta i pitaju nekoga za savet.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

I to je velika greška.

U nizu užasnih saveta o ishrani koje su uglavnom sledile starije generacije, a koje su i dan danas žive, postoji 6 posebno podmuklih koje je većina ljudi starosti između 24 i 38 godina poslušala u jednom periodu života, a sa kojima se nutricionisti nikako ne slažu.

Loš savet broj 1. Ugljeni hidrati su loši

U 80-ima su svi mislili da je masnoća neprijatelj, a kasnije se priča promenila u demonizovanje ugljenih hidrata. “Velika je nutritivna razlika između rafinisanih i žitarica od celog zrna. Rafinisani ugljeni hidrati su belo brašno, pirinač, hleb. Sa druge strane, žitarice od celog zrna su netaknute i izvrsan su izvor minerala, kao i vlakana koja podržavaju zdravlje creva i kardiovaskularnog sistema”, kaže registrovana dijetetičarka Šana Mek Kvin. One takođe stabilišu šećer u krvi, što na kraju doprinosi vitkosti.

Izbacivanje bilo koje prehrambene grupe je nešto što malo nutricionista preporučuje: Potrebne su vam sve grupe hrane i esencijalni makronutrijenti”, kaže Džesika Sepel, klinička nutricionistkinja i zdravstvena blogerka. “Vlakna, dobre masti, proteini, složeni ugljeni hidrati.”I zato, umesto da se potpuno lišite ugljenih hidrata, odaberi zdrave žitarice, kao što su integralni pirinač, zob i kvinoja.

Loš savet broj 2: Šećer u voću je podjednako loš kao i slatkiši

Odricanje od voća (pa čak i od povrća) jer je previše slatko je uobičajen, ali i nepromišljen savet o ishrani. “Nebrojeno puta sam od klijenta čula da apsolutno će u potpunosti izbaciti šargarepu”, kaže registrovana dijetetičarka Rejčel Daniels. Istina je da voće i povrće sadrži šećer, ali ne treba zaboraviti da voće sadrži vlakna i vitamine. Prema Mek Kvin, većini nas bi, više voća u ishrani, verovatno koristilo.

Za razliku od slatkiša, voće nudi vitamine, minerale, hidrataciju, ukus i vlakna. “Konzumirajte razumnu količinu voća. Nemojte pojesti ceo snop banana ili kilogram grožđa u sedećem položaju, već malu jabuku, dve klementine ili šoljicu bobičastog voća. I uživajte u svojoj šargarepi i celeru kao međuobroku bez osećaja krivice.”

Loš savet broj 3: Hrana sa oznakom “light” će vam pomoći da smršate

“Milenijalci su odrasli sa dodacima šećera u prerađenoj hrani”, kaže Daniels (dijetalni sokovi, slatkiši bez šećera, čips sa smanjenim brojem kalorija) “Ti proizvodi deluju privlačno jer nude ukus bez nepoželjnih kalorija. Ali to nije tako jednostavno. Nezadovoljavajući dodaci šećera nas zapravo mogu naterati da još više žudimo za slatkišima”, kaže Daniels i predlaže da se takvi proizvodi zamene čipsom od povrća, tamnom čokoladom i aromatiziranim vodama napravljenim kod kuće. “Tako će želja za slatkim početi da se gubi i u globalu će biti lakše izbeći slatkiše”, kaže ona.

Loš savet broj 4: Gubitak kilograma je jednostavno postići kontrolisanjem unešenih i potrošenih kalorija

Ista količina kalorija u prerađenom slatkom i svežem povrću neće imati isti kratkoročno ili dugoročno dejstvo na naša tela. “Pakovanje grickalica od 100 kalorija neće delovati na telo isto kao i avokado”, objašnjava Kejti Ulrih, zdravstveni trener. “Treba odbaciti stari način brojanja kalorija. Kvalitet u odnosu na količinu je novo pravilo po kojem treba živeti.”

Loš savet broj 5: Dodaci ishrani brzo “popravljaju” nedostatke u telu

“Gubitak kilograma se ne skriva u bočici”, kaže Ulrih. Dodaci nikako nisu loši, pogotovo ako ih ciljano koristite da bi osigurali da vaše telo ispuni svoje potrebe za hranjivim materijama. Ali istinsko zdravlje i vitalnost mogu da se postignu samo zdravom ishhranom i kada se ona dopuni biranim dodacima.

Loš savet broj 6: Vežbanje će poništiti dejstvo nezdrave ishrane

Da, vežbanje je ključno za dobrobit, ali treba paziti i na ishranu. Zanimljivo je da jako naporno vežbanje ometa napore mršavljenja. “Intenzivno vežbanje može da povisi kortizol i adrenalin, što dovodi naša tela u stanje borbe ili bega.

To često dovodi do zadržavanja telesne mase”, kaže Sepel, dodajući da je 30 minuta umerenog vežbanja dnevno najbolje za upravljanje težinom “Verujem da pokret igra važnu ulogu u zdravom životu, ali je važno usporiti, prilagoditi nivo napora svom telu i videti kako se osećate”, kaže Sepel i objašnjava: “Kada imate više energije, odradite neki HIIT ili trening sa tegovima, ili ako se osećate usporeno idite u šetnju prirodom ili na jogu.”