Kojom brzinom utiče KOVID virus na pluća? Ovo je signal kada treba da se javite lekaru

Verovatno se pitate kada se radi rendgen, a kada skener?

Kako izgledaju promene na plućima kovid pacijenata i koliko se brzo razvijaju?

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Radiolog iz Centra za radiologiju Kliničkog centra Srbije doktor Bojan Banko kaže za RTS da je cela pandemija dijagnostičku radiologiju stavila u samo srce, jer svaki pacijent koji se leči od kovid infekcije je uradio najmanje jedan radiološki snimak, a to su najčešće rendgen i skener.

Na pitanje kada se radi rendgen, a kada skener, doktor kaže da su to dve potpuno drugačije metode.

– Može se reći da na prvom mestu rendgen bude primarna, odnosno inicijalna metoda. Međutim, mana same radiografije je što ona ima nisku senzitivnost. Studije su pokazale da je ona negde oko 60 odsto. U prevodu to znači da, na primer, kod nekih početnih promena na plućima kod kovid infekcije se upalne promene neće videti – rekao je Banko.

Ukazao je da rendgen ima svoje mesto, jer može da otkrije kod velikog broja pacijenata upalu, a pomaže i da se prati da li je kasnije došlo do pogoršanja ili određene regresije bolesti.

Fokus je na skeneru. To znači da je sam skener metoda izbora. Postoji nekoliko grupa pacijenata koji imaju indikacije za skener.

Na prvom mestu to su oni ljudi koji imaju potvrđen koronavirus pi-si-ar testom i kliničke simptome i njima se svakako radi skener – istakao je Banko.

Ukazao je da su na drugom mestu ljudi koji imaju neku blagu kliničku sliku, postoji sumnja, ali imaju neke udružene bolesti kao što su neke druge respiratorne infekcije, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost, onkološki pacijenti, dijabetes.

– Tim pacijentima treba uraditi skener zato što se pokazalo da je kod ovih pacijenata veća progresija kovid infekcije. Treća grupa pacijenata su oni ljudi koji nemaju neku kliničku sliku, ali su bili u nekoj epidemilošoki rizičnoj zoni. To znači da je neko njima najbliži oboleo ili u sredini u kojoj su se kretali – dodao je Banko.

Kako izgleda snimak kovid pacijenata

Kada se pogleda snimak kovid pacijenata slika je podeljena na tipičnu i atipičnu.

– Najčešće se radi o virusnoj pneumoniji koja se javlja obostrano na plućima i to najčešće u donjim delovima, pozadi. To su najčešće kao mlečno staklo, jedna opna sa tankim septama i to je neki početni nivo. Kasnije dolazi do zadebljanja tkiva pluća odnosno intersticijuma – ističe Banko i dodaje da “kako odmiču dani, važno je reći da su samo dani u pitanju, intersticijum se zadebljava, stvaraju se zone konsolidacije i tamo negde posle 12, 13 dana i ožiljne fibrozne zone koje se ne mogu reparirati”.

Objasnio je i koliko se brzo razvijaju promene.

– Prvih tri do četiri dana to je ta početna faza kada mogu biti samo vrlo diskretne promene na plućima ili ih uopšte ne mora biti. U toj nekoj fazi od četvrtog, petog dana do osmog stvaraju se ta mlečna stakla, počinju te zone konsolidacije. Ako pacijent ne počne sa simptomatskom terapijom, odnosno terapijom koja se daje da pomogne našem imunom sistemu da se izbori sa time, onda od devetog do 13. dana imamo ozbiljne ožiljne zone, izraženu konsolidaciju odnosno zgrušavanje tkiva pluća, a posle 14. dana i fibrozu pluća što je zapravo krajnji stadijum te bolesti – rekao je Banko.

Zbog toga ističe da je važno javiti se sa prvim simptomima, kao i da je velika razlika da li ćete doći drugog, trećeg ili šestog, sedmog dana.

Kada se radi rendgen, kada skener, a kada magnetna rezonanca

Kada je reč o standardnoj dijagnostičkoj proceduri, Banko objašnjava kada se primenjuje koja radiološka metoda.

– Radiografija i ultrazvuk su najmanje što ćete dobiti kada legnete u bonicu. Rendgen pluća, ultrazvuk stomaka to su neke osnovne metode koje ako ih gleda dobar radiolog mogu mnogo toga da kažu – rekao je doktor.

Najčešće se u najvećem broju situacija dopunjuje dijagnostika skenerom ili magnetenom rezonancom.

– To su potpuno dve različite metode, skener ima tu izuzetno prostornu rezoluciju gde u kratko vreme može da se snimi veći deo tela. Sa druge strane, magnetnom rezonancom meko tkivo mi možemo da vidimo u sitne detalje slojeve tkiva, pa da pokažemo do kog dela se određena promena proširila i na taj način ćemo lekaru koji vas leči reći na koji način će vas lečiti – naglasio je Banko.

Na pitanje da li su ove metode rizične, tj. koja najviše zrači, Banko kaže da metode kao što su običan rendgen ili skener imaju jonizujuće zračenje.

– Ono jeste šteto, ali štetno je ako se često snimate ili se često rade. Jedan rengden pluća ima zračanje jedan, dva milisilverta, a skener pluća ima sedam. Međutim, to ne isključuje primenu, ako postoji indikacija za skener pluća ili abdomena, bez obzira na zračenje to se mora uraditi i ta količina zračenja neće vam nauditi. Naudiće vam ako to radite u više dana ili dosta često – rekao je doktor.

Objasnio je da magnetna rezonanca radi na potpuno drugačijem principu i da ona apsolutno nema štetno zračenje.

– To znači da pacijenti mogu da se snimaju koliko god, više puta nedeljno ako postoji potreba – dodao je Banko.

Ukazao je da postoje neke kontraindikacije kada pacijent ne sme da uđe u to magnetno polje i radi magnetnu rezonancu.

– Na prvom mestu tu su metalni predmeti koje pacijenti u sebi imaju. Mnogi pacijenti od nekih saobraćajnih nezgoda imaju to u sebi – dodao je doktor.

Ukazao je da su neke studije pokazale da čak i ti pacijenti mogu raditi magnetnu rezonancu, jer se oko tog stranog predmeta firmira jako fibrozno tkivo koje magnetno polje ne može da pomeri.

– Tako da je tu tanka linija da li oni sa metalom mogu ili ne. Ne postoji neki kolektivni stav, to je individualna odluka lekara – rekao je Banko.

Pored toga, pacijenti koji ne smeju raditi magnetnu rezonancu su oni sa ušnim i očnim implantima, kao i pejsmejkerima.

– Iako pejsmejkeri nove generacije danas su kompatibilni. Od pre nekoliko godina mi snimamo pacijente sa pejsmejerima novije genracije koji mogu ući u magnetno polje – rekao je Banko.

BONUS VIDEO: Srpski lekar uradio prvu obostranu transplantaciju pluća kod zaraženih kovidom-19