Podela poslova i dogovor oko najvažnijih stvari su preduslovi za dobru vezu.
Međutim, ponekad, bez obzira, što obe strane insistiraju na “ravnopravnom partnerstvu”, to u praksi izgleda sasvim drugačije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Terapeut Elizabet Ernšou smatra da postoje dve osnovne vrste veza: simetrične i komplementarne.
Komplementarne
Smatra se tradicionalnijom vrstom veze u kojoj su uloge u porodici jasno podeljene – na primer, muškarac vodi računa o zaradi i upravljanju novcem, dok žena je domaćica koja se brine o deci i kući.
Simetrične
Ovde je naglasak stavljen na podjednake napore obe strane oko svakog aspekta veze. To znači da oba partnera ulaze u vezu sa istom odgovornošu: oboje rade, oboje vode računa o deci i obavljanju kućnih poslova.
Koja je bolja?
“Nema bilo čega superiornog u oba tipa veze. Uspešan odnos može da se uspostavi i u simetričnoj i komlementarnoj vezi, sve dok se oba partnera slažu oko glavnih stvari. Ali, problemi nastaju kada ljudi misle da su u jednom tipu veze, a u stvarnosti su u onom drugom tipu”, objašnjava Ernšou.
“Mnogi moderni parovi peferiraju simetričnu vezu, gde se poslovi jednako dele. Međutim, zbog obaveza i nedostatka komunikacije, oni završavaju u komplementarnoj vezi. To vodi ka nezadovoljstvu i konfuziji. Takođe, problem je i kada osoba koja je u komplementarnoj vezi, u stvari, želi da bude u simetričnoj”, kaže Elizabet Ernšou.
Čak i kada se radi o simetričnoj vezi, mnogi parovi zapostavljaju faktor “nevidljivog rada” koji se ulaže u brigu o deci, kućnim poslovima ili održavanju same veze. A u skladu sa prećutnim društvenim konsenzusom, u većini slučajeva “nevidljivi rad” pada na pleća žena.
“Ni jedna ni druga veza nisu isključivo BOLJE od one druge. Važno je da sa partnerom stalno komunicirate o ulogama i odgovornostima u vezi. Kada oboje identifikujete tip veze koji želite, onda možete da se dogovorite kako da dođete do toga što i jedno i drugo želite”, zaključila je Elizabet Ernšou.
Komentari (0)