Godišnjica smrti velikog Duška Radovića: Na kraju svih krajeva je uvek jedan novi početak

Veliki Duško Radović preminuo je na današnji dan 1984. godine u Beogradu. Ostao je upamćen kao jedan od najvećih domaćih pesnika, koga su svi slušali u prolazu, a njegove reči i stihovi su svima ostali urezani zauvek.

Mnogima ga pamte po njegovim stihovima, emisiji “Dobro jutro, Beograde”, “Kapetanu Džonu Piplfoksu ili “Staršnom lavu”. Međutim, evo kako su ga pamtile kolege:

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

U romanu “Lav u Beogradu” Slobodana Stojanovića opisan je kao ćutljiv čovek, malčice namršten, koga unutra nešto tišti i boli. Opisano je da je pušio cigaretu za cigaretom, i da se činilo da će svakog trenutka zaspati. Poznato je da ga je Dragoslav Mihailović zvao “Onaj nabureni Dušan Radović”.

“Dušan Radović, jedno obično srpsko ime i obično srpsko prezime, uz koje se sve neobično podrazumeva, bio je čovek čudesnog i čovek apsolutnih jednostavnosti. On je ono dečje durenje proneo, kao oličen namćorluk, kroz ceo život. To je i razlog što su ga najbliži mu ljudi, prijatelji i književni sadrugovi, zvali iz milja  – deda”, rekao je svojevremeno Milovan Vitezović.

Ipak, možda najzanimljivije je opažanje Matije Bećkovića:

“Niko nije manje ličio na dete, a više imao dušu deteta. Od prevelike osećajnosti i plemenitosti branio se humorom”

Ovo su neke od njegovih najzanimljivijih misli:

“Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube”.

“Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.”

“Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.”

“Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.”

“Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba”.

“Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi – postali još gori.”

Šta je na kraju?

Iako je prošlo 36 godina od njegove smrti važno je da negujemo sećanje na čika Duška, kako ga deca zovu. Niko nije pisao takve knjige za decu, pamtićemo ga po zbirkama “Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Vukova azbuka”, “Pričam ti priču”, “Kapetan Džon Piplfoks”.

Za kraj, na godišnjicu smrti velikog književnika, podsetimo se čuvene pesme Duška Radovića i njegovih mudrih reči:

N.T.