Većinu ljudi, smrt asocira na nešto negativno, strašno i bolno.
I to je potpuno normalno.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Strah od smrti, nastaje kod većine ljudi već u ranom detinjstvu ili adolescenciji, ali, nekad prerasta i u fobiju.
Ukoliko na samu pomisao o umiranju doživljavate napade panike, anksioznosti i parališući strah, veoma je moguće da patite od tantofobije.
Koji su simptomi?
Simptomi ove fobije ne moraju biti prisutni sve vreme. Kako pišu na portalu Healthline, simptomi se mogu javiti onog trena, kad krenete da razmišljate o prolaznosti i kraju života, ili o smrti svojih bližnjih.
Simptomi mogu biti različiti i uključuju učestalije napade panike, veću anksioznost, vrtoglavicu, nepravilne otkucaje srca, pa čak i mučninu, glavobolju i bol u stomaku.
Ali to nije sve.
Može vam se desiti i emnotivni “rolerkoster”, gde se neprestano smenjuju emocije poput ljutnje, besa, osećaja nemoći i krivice, kao i konstane brige.
Takođe može doći i do izbegavanja porodice i prijatelja duži vremenski period.
Šta izaziva tantofobiju?
Okidač, nažalost može biti bilo šta.
Ove osobe uglavnom izbegavaju posete groblju, ali i odlaske u bolnice i na mesta koja ih mogu asocirati na smrt.
Ovakva fobija, može se javiti nakon traumatičnog događaja, poput smrti ili teške bolesti bliske osobe, ali čak i ako ste svedoci neke nesreće.
Po rečima psihologa, tantofobija može biti i deo nekog drugog poremećaja, poput hipohondije, ali i kao posledica anksioznosti i drugih psihičkih bolesti.
Rizični faktori
Neki ljudi će pre imati problema sa ovakvom vrstom strahova nego neki drugi.
Istraživanja su pokazala da se fobija kod većine ljudi, stvara uglavnom u kasnim dvadesetim godinama. Sa druge strane, iako podjednako pogađa i muškarce i žene, po tvrdnjama stručnjaka, ženama se često dešava i drugi nalet, i to tokom pedesetih godina života.
Stručnjaci takođe kažu, da stariji ljudi imaju manje šanse da pate od tantofobije, te da je veoma retka kada dođu u neke poznije godine.
Ono što je iznenađujuće je, da su ovoj fobiji skloniji ljudi srednjih i nižih staleža, nego ljudi iz viših društvenih slojeva, pokazala su neka istrživanja portala Healthline.
Postavljanje dijagnoze
Po rečima stručnjaka kao i Američke Psihijatrijske Asocijacije, tantofobija se ne tretira ni kao bolest za sebe, ni kao poremećaj, odnosno, nije klinički prepoznato oboljenje.
Za ovo ne postoje testovi, a sama istraživanja traju nekad i po 6 meseci kako bi se postavila prava dijagnoza.
Baš iz gore navedenih razloga, pošto je neretko deo drugih poremećaja, strah od smrti često se leči kao bilo koji drugi oblik anskioznosti ili depresije.
Na prvom mestu pričom, kognitivnom terapijom koja se fokusira na kreiranje praktičnih rešenja problema, a sve sa ciljem, da na kraju promenite obrazac razmišljanja, i olakšate um kada se suoči sa pričom o smrti ili umiranju.
Prevazilaženje problema
Kako tvrdi psihijatarica i istraživač psihičkih oboljenja, Lisa Iverač, najbitnije je utvrditi zašto se kod pacijenta javlja ovakva vrsta straha, raditi na prihvatanju smrti kao sastavnog dela života, menjanju pogleda na ovaj fenomen i nalaženju smisla njegovog postojanja.
Takođe, važno je ne bežati iz situacija koje asociraju na smrt i umiranje, kao što su bolnice, sahrane i groblja. Kao kod svake fobije i ovde se treba suočiti sa svojim strahovima.
Potpuno je normalno brinuti za svoju budućnost i budućnost bliskih osoba.
Ukoliko bilo kakva situacija u vama budi panične i anksiozne napade, najvažnije je da se obratite stručnjacima.
Smrt se ne može sprečiti, ali je mnogo bitnije, uživati u životu dok ne dođe taj sudnji čas.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)