Postoje 3 vrste popodnevne DREMKE: Ali, da li je spavanje tokom dana dobro po ZDRAVLJE našeg organizma?

Obaveze kojima su mnogi ljudi u današnje vreme pretrpani, ne dozvoljavaju pojedincima da se dovoljno naspavaju.

Zbog toga je sve češća pojava da posle napornog dana na poslu, osoba prilegne i odrema neko kraće vreme kod kuće.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Međutim, da li je to dobro po naše zdravlje?

Odogvor je, uglavnom, da!

Bez obzira na to što dremka ne može skroz da nadoknadi neadekvatno spavanje ili loš kvalitet noćnog sna, kratko spavanje popodne u trajanju od najviše 20-30 minuta može da poboljša naše raspoloženje i budnost.

Postoje tri vrste dremke:

Planirana dremka – to je kratko dremanje pre nego što zapravo zaspimo. Ovu tehniku možete da koristite kad znate da ćete tog dana kasnije otići na spavanje nego obično ili kao mehanizam za odbranu od umora koji vas očekuje, prenosi portal sitoireseto.com.

Hitna dremka – proces kad vas odjednom savlada umor i ne možete da nastavite sa poslom koji ste radili ili vam padne pritisak pa morate neizostavno malo da prilegnete. Ovu vrstu dremke možete da primenjujete kada ste pospani u vožnji ili kada radite sa nekim teškim i opasnim mašinama.

Običajna dremka – je kada svaki dan, u određeno vreme, praktikujete da odete malo da prilegnete i odremate. Mala deca obično mogu da zaspu svaki dan u određeno vreme i stariji ljudi, koji su tako navikli, posle ručka.

Zbog čega je dobra kratka dremka?

Dremanje u trajanju od 20 do 30 minuta preporučuje se radi održanja budnosti. Ovakva vrsta dremke pruža značajnu korist za poboljšanje performanse budnosti bez ometanja noćnog sna i osećaja da ste grogi nakon toga.

Istraživanje koje je radila NASA kod pospanih pilota i astronauta utvrdila je da dremka od 40 minuta za 34% povećava njihovu radnu sposobnost i budnost čak 100%.

Kratko spavanje može da poveća budnost neposredno nakon dremanja i može da produži budnost nekoliko sati kasnije u toku dana. Planirano dremanje se propisuje onima koji pate od narkolepsije, a dremanje ima svojih psiholoških prednosti.

Skoro rađena studija prikazana u istraživačkom magazinu Sleep pokazuje da 10 minuta dremanja daje najviše koristi u smislu smanjenja pospanosti i poboljšanja kognitivnih performansi.

Negativne posledice dremanja

Iako ima dobre strane, dremka nije uvek najbolja opcija za svakoga. Na primer, neki ljudi ne mogu da spavaju nigde sem u svom krevetu. Dremanje na poslu i radnom mestu je sve drugo sem mogućeg i pristojnog.

Drugi ljudi jednostavno imaju problema sa spavanjem tokom dana. Ne prija im to brzo padanje i podizanje iz jednog stanja svesti u drugi. Nakon toga osećaju se pospanijima nego pre dremanja.

Ako inače imate problema u spavanju tokom noći, dremka može samo da ga poveća.

Sve u svemu, ukoliko vam prija, kratka dremka je poželjna i za bolju fizičku i mentalnu aktivnost i nemojte da se osećate da nešto loše radite ako praktikujete ovu aktivnost tokom dana.